Приповјести : црногорске и приморске

200 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

на планини; ту ћу га питати боље но на кући, док издуши ови први огањ а ствар се заборави и ућутка.“

Кад био дома, каже Ђико Мијату зашто га је господар звао и што му је рекао, па га принуди да се за њеко кратко вријеме измакне и закопа жив у спилу, а поручи господару да је Мијат побјегао преко границе прије него се је он, Ђико, вратио кући.

Побратим је носио Мијату у спилу честијех понуда, као: млијека, скорупа, сурутке, јамуже, рибе и по комад мрса.

Након мјесеца дана оболи Мијат у оно влажној и осојној спили, пак замоли побратима да му пошаље по жену, „иако ме,“ рече, „на њу дроб боли, да ме је просочила господи, опет се без ње не Мону проћи овако болан и сужањ.

Трећи дан дође ·Мијатовица с товаром хране и нађе Мијата у злој кожи: изишао му осињак под лијево пазухо, а осуле га красте као кора дубова, па на угњојено тијело пала муха и сваки гад и јад. Лежао је скоро го на једној траљи сплетеној јасеновијем прућем, а по њој просута до два наруча ржеве сламе, и већ није окушао ништа до по кап млијека, што му је једва слазило низ зајажени лијетњак.

Кад га жена онаква видје, стаде да кука и да се под грло замиче: „А ко те заби у ову јаму, леле мени, као ми јест, кукавици на сухој граници 2!" „Ваистину ти,“ проговори натегом Мијат, „која си ме просочила господи. Док ја тиснем, по твојему наговору, бабу Цвијетуу јаму, ово је трећа у коју мене жива забијају, а нека она што ме чека кад испијехнем. Добро се рекло, моја, да ко другоме јаму копа, сам у њу стрмоглави.

„ја те нијесам просочила ни сестри, то ли господи; но кад се просуо глас да су те у Млецима на мијех дрли, стаде Горде да те жива плаче и коби, пак ми превре срце гледајући гђе ти се злотвори наслађују.-. За длаку се не дохватих кнезу носа!“

Мијата обузме троструки огањ, каода под њим ко пири, пак поче да клапиња и да свашто збори; а кад се пред зору малашно разабере и окарља, рече