Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ.КАМ 5 201

жени: „ја сам своју чашу допио но шљегни у село и реци богобрату Ђику, да сам докончао, пак га молим да ми добави попа из Спича, и препоручи му да ми, за светога - Јована што је међу нама, не води духовника који зна дубоке књиге, да ми ту запреда и у божје име закучице находи, каода сваки дан с. Богом руча; но нека ми доведе попа од наравске, који је учан нашој сеоској невољи, а вик да свашто слуша и прашта.“

Дође сутра дан збиља поп Арсо из Спича, одријеши и причести Мијата од прве у мањи час, пошто му дадне посну покору ако преболи, а напише на кољену пријелоге и саландар у светога Мине, ако почем умре.

Мијатовица заустави попа при кретању: „Каза ли ти Мијат ко му је крвник, и написа ли га у ту књигу, да се обличи пред пуком прве суботе, кад му гроб прекаде 2"

— Не ја нити је мени Мијат казивао о Каквоме крвнику. Он умире ево од своје а не од туђе, већ ако Неш да запишем да га је пожњио стари срп, који ће, кад гођ буде, и мене и тебе и сваки створ покосити!

— Немој тако, попе, за ране божје! викне Мијатовица да спила одјекне, „но сам припиши по дну те књиге да Мијат личи сво у праву крв и рану смрт на кнеза Милоша и дванаест сељана, које ћу ти ја нарећи, тер су га обиједили да је тобож једну злу душу која му је ђецу јела у јаму турио; а ево ти три перпере труда, преко петрахиљске и пудбене.“

— Мичи се отоле, зла ствари, викне на њу поп. — Не бих ја приписао из туђе главе, што не чујем од Мијата, да ми господар поклони Црмницу, то ли за те твоје. шупље перпере. Оставио сам волове под тељигом, да прије дођем у ову пустињу, да ти домаћина жива затечем и да га средим; пак једва чекам да се иза дневи вратим, да ми ко оне рањенике не зајми; а ти ме заговараш и наговараш. Не ћеш да кривиш красте и злу срећу; јер им не можеш ништа, већ трпјети и разабирати се; пак би сад хћела да ти ја помагам потварати праве људе, да искалиш