Приповјести : црногорске и приморске

СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША Ххл

чврсто, али само дотле, док те дужности не дођу у сукоб са његовим интересима; јер на овом грешном свету, каошто згодно вели Русо, интереси превлађују готово увек и свугде. То није, разуме се, много племенито, али је много хумано. Па опет, тамо где би Шпањолац Жил Блас био, може бити, заброждио до краја, ту је Србин Грујо само малко поклизнуо.

Поводом стравичног сна који га је обишао, реши се Грујо да одустане од паклене намере да прода свога госта, старца патријара, у Латине; он исприча целу ствар попу Њешку „на духовну“. Али поп Њешко не зна за шалу; он неће да грешника одреши, што се неће главом исповедити патријару.

„Кад је он ту — вели попа — не смијем ја његову власт приевајати. Него идем да га доведем, да му се исповиједаш, као сад мени; пани му пред ноге и питај проштење; ако је што чуо или клео, нека заборави и откуне.“ Е

„Не, попе, забога, немој га доводити, да се не помамим кад га видим, него хајде ти код њега, понеси му исповијест, а донеси опроштење“.

Поп пође и донесе опроштење од патријара, али под условом да и Грујо опрости побратиму Луки, који га је на злу трговину наводио. Кад чу Грујо шта патријар налаже, скочи и врисну као помаман:

„Нећу, богме, никад ни довијека! Да ми је сва три сина на муке метао и крв им попио, прије бих се с њим помирно.“

Нато ће поп Њешко: „Да-ну ми кажи право: или је више дужан теби Лука, или ти патријару 2"

А Грујо: „ја више патријару на сваком суду.“

А поп: „Дакле видиш, твој је дуг одвојио и прашта ти се, а ти нећеш да простиш мањи!“

А Грујо: „У разлог се , попе, нијесам ја патријара, да праштам, не мислим се ја посветити, но осветити; ко се не освети, тај се не посвети. Ово је нашка пословица“.

На крају попова ипак претегне, те се Грујо реши да прости „и тици у гори, и риби у води, и ђаволу у паклу, и побратиму Луки на Брајићима“.