Приповјести : црногорске и приморске
212 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША
Кад се и ова мајсторија изјалови, Друшко пронађе трећу и смјешнију, да се прође Мијата мртва. Нагнао се у Будву и тамо у оној луци упознао једнога уцињанина, који је од зла времена ту бродом сврнуо О свачем се разговарали а највише о благу и трговини. Рече уцињанин: „Од нас живи боље свако! Издао род, трговине није, море изјело ако је ко имао бродића, стока полипсала,остали на ништа и без ништа. Сви око нас живе као бубрег у лоју; грну благо као лопатом, свака им пара роди десет, сто је пута годином преметну а нама пуста у рукама лиња и бјежи ка' да је скована од живога сребра; а да јој нијесмо крвници, но је залуду стискамо и пред њом гладни зјамо. Радимо утомах дању ралом и мотиком, а ноћу веслом и мрежом да избијемо из земље и из мора кору хлеба. Кад ни дотужи, а ми на књиге староставне да видимо што ни пишу, пак у њих нађемо: тешко мјесту које нема свога свеца, но се туђу моли и завјетује. Кад од нас неће вражи да се свети, ево трећа година да обијамо да га гђе купимо, иако је трговина мимо икакве грешна и пријеварна. ШНегђе нађи свеца, који јошт није почео да чуда гради, негђе напани на цијену за очи, а негђе ти донесу какву мрцину да је купиш крадимице под руком. Да је светац прави, би ли се пуштао крастиг Пак смо чули, гђе се људи разговарају да их је доста у овим крајима, гђе је, богу хвала, цркава и манастира ка' у једној царевини. Али не знамо на кога бисмо се наставили, и ко је тијема пословима главаџија. Не би гледали за цијену, ако смо и сиромаси, тек да је цјелокуп, да мирише и да му ријеч код старијех ваља.“
Друшко одговори: „А да си срећан да на мене напанеш! ја сам таман тому послу вјешт и трећак. Рад бих само знати тражиш ли свеца на гласу, који је одавна себе проглаио и што се сад обретко чује да је жив, или једнога који је јошт под земљом, а већ почео одоздо знамења чинити.“ Онда исприча уцињанину како је чинио Војину да му око испане, јер је хтио да га раскопава и мртва русмари. „Њега би народ одавна открио и у цркву пренио, но не