Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 213

смије од Латина, а додуше није му ни хитње, јер кад му гођ дажда требује, доста му је понијети гранчицу цвијећа на гроб, ево у час кише да све понесе; ако удари цркавица у стоку или помор у чељад, он то прекине као ножем тек му се обећа завјет или намијени свијећа. Ко се њим закуне криво, згрчи се као жаба губавица прије нег се сунце на исток поврати.“

А уцињанин: „је ли путнике То ми ти кажи, јер нама мрнарима, ако није путник, за све друго мало бисмо му тежали.“

А Друшко: „Јест! откад се, хвала му и слава, објавио, пак до данас, више је но сто топца спасио од морске пучине.“

— Волио бих да му није нашко име и да је био свештеник. је ли младе

= Просијед.

— Зна ли му се житије 2

— Лијепо! Митили га Млечићи, да оби еди лажима седамдесет и два калуђера превлачка, а кад им мито не помогло ударе да га на огњу пеку, а у то дођи андио с неба, дохвати га за перчин и пренеси из Млетака у једну спилу, гђе је постећи и себе пељешући преминуо. А није преминуо, благо њему, но је вазда жив.

— Дакле мученик 2

— Петозарни

— Је ли му ко од рода жив

— Нико, но се угасило цијело племе!

— А како се појавио свецем 2

— Дошао је попу у сан; изникао му босиок на голој плочи усред зиме а војска, што је хтјела да га откопа и сажеже, оћори листом и обезуми.

Уцињанин закључи: „То су добри сроци! А која му је цијена 2"

А Друшко: „Не могу ти ја данас нарећи цијену, док не нађем ко ће га украсти и до овђе пренијети, јер га народ не би продао да му даш за њ ови брод пун удушен жутијех дуката. Но ћу се ја наставити пријатеља вјешта, пак ако се светац пусти открити и носити, лако ћемо се погодити; ми, Богу хвала,