Приповјести : црногорске и приморске

ПРОКЛЕТИ КАМ 233

Превлаци. Ко носи прилог, ко завјет, ко пуње и свијеће, ко трговину и сјемена, свак по њешто, а пред свакијем буљуком крст сја, барјак вије а поп пјева. Дан, јавље и онолико милета распрше Друшку ноћну страху, појуначи се, посоколи, стане да себе кори, да се собом подругује о претрпљеној нотњој страси.

Но је био у манастиру јошт њеко, што није сву ноћ ни лијегао. Стари Радун, бојећи се да ће Друшко упалити манастир, јер о отрови старац није имао много појма, сву је ноћ клима пред Друшковом ћелијом, шишем за пасом. Како што је чинио спонама уковати Мијату гроб, тако је исто стражио Друшка жива, а јошт строжије откад чу у ћелији њеки покрет и жамор.

Одма за јутрњом уљегне литургија. Служио је игуман самоседми а пјевало тридесет ђакова и чтеца. Црква превлачка прилично пространа; грађена на подобије крста су четири мраморна ступца по сриједи, на којијема је почијевао свод; није могла примити оно мноштво окупљена пука, већ су девет дијелова стојали гологлави на пољани. По литургији изађе игуман крстом у руци и попне се на узносито мјесто при пољани, а прам њега обрати се скуп да види и чује. Игуман поздрави народ празником, приповједа му ко је манастир оградио, ко га је докрасио и данас обдржаје; прича чему је посвећен Арханђелу Михајлу, ономе радосноме дану кад је крепост побједила порок. „Арханђео је,“ рече игуман, „образ добра, каошто је враг образ зла. Арханђелов златокруг знаменује вјеру, љубав и надање, а вражји рози значе издајништво, мрзост и очајање. Мач Арханђелов знаменује слогу, братинство, милост и кротост, као оштро оружје против вражје чељусти, која бљује распру, злобу и сујету. Ко таквијем мачем војује, побједа му је готова. Вага, коју Арханђео држи у лијевој руци, знаменује правду. Тешко оному кому на мјери претегну гријеси, за таквога није будућност! — Издајство је упропастило многе народе и могуће, завист им брани да се