Приповјести : црногорске и приморске

262 - СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

пригрли и помилуј једину кћер сироту без мајке, а самном како ти год драго, ако нећеш никад ни добро ти јутро, Вуче! -

__Кад они два изађу, кметови стану да суде.

Најстарији кмет по годинама. Чусте ли Голуба куд је окренуог али ја мислим свакако да је склон миру сад, кад је збором одушио. Није њему кћер криво урадила, већ он кћери кад јој је бранио да се удава. Ко може уставити косе и нокте да не растуг Нарав је нарав, која се обуздати не да. ја видим лијепо на Голуба да једва чека да је помилује и загрли, но се боји да га пук не прекори, пак је припео ствар на високо. Ја бих да их поцеливамо и помиримо.

Други кмет. У нас се Срба увео зли обичај, да се женимо крадимице или кавгом. Ако се овој рани лијека не нађе, зло велико. Сваки од нас има сестара и кћери од удаје, нити их можемо затварати ни давати првому који их проси. Истина, каже Вукац, нисам је ни прстом такао, али је уграбљеница нарок изгубила. Грабљеницу и распуштеницу ко би узеог Ја бих га баш судио за три мртве главе, пак ако ће му их пунац опростити, то ти га њему. Није шала дохваћати туђе ђевојке на путу и силимице вјенчавати! Но се у памет, за једнога Бога, да ово домаће зло искоријенимо, док смо на вријеме!

Трећи кмет. ја мним да сте зашли с пута. Вукац каже, да је био с Ђевојком у договор да је дома води. Ако је то истина, ту ја не видим ни силе ни грабежи, већ добре воље. Него је призовимо да каже како је било, пак ако су се из договора стајали и дружили, нек им буде са срећом; нашла лопижа заклоп!

Други кмет. У нас је ријеч, кад је кому слаб разлог: „свједок ми жена.“ Видосава не смије данас казати но како јој је мужу мило и како су се договорили. Не знате ли женску ћуд! Да јој је руке везао наопако и до дома камџијом био, она би га данас пред нама бранила. Што·-вам хоће такви