Приповјести : црногорске и приморске

КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ 1

смијући се Брачанин: заточника није, а дужде клонуо годинам и срцем, готов је да се освати Фурланом и да му преда госпоство. — Пак се у оволико града не мога наћи дужду заточника 2 — реци ја. — Не, бога ми, ниједнога — одговори Брачанин — свакому је меко пред собом. — А да ја видиш колишни сам, а рад бих се с њим обисти. — Стану они људи да се брукају, видећи ме шаку јада, но један који ме све гледаше рече: — не мјере се људи пеђу, но срцем и памећу И овај ме пратио све до конака, и свијем путом испитивао и искушавао ко сам и откуда.

У јутро таман се обуо, ево човјек по мене: „ајде, викну, зове те суд“. Помислим зове ме они што ме јуче превари. Кадми у суд, кадли је то друга и пространија кућа; стубе од мрамора, а стубови високи као топола. Уљезем у дворану, кад ли сједе три старца иза једне црне завјесе; гдје да свијећ . не гори не би се виђело ништа; а пред њима златни крст. Питају ме откуд сам и што млитам по Млецима. Ја им кажем све редом као сад вама, док ме један прекиде: __ не питам те за те беспослице (чуј, беспослице!), него што си синоћ у крчми дробио 2 — ја кажи све право и реци: — ја нијесам дробио, ни пјан био, него лијепо говорио, љепше него ви сад. Док— један од њих смекша: — а би ли се збиља међу вама нашло вјерне слуге да прегне мријети за дужда 2г — Би стотина, реци ја.

Они се дадоше нешто у шапак, док опет проговори онај исти. Ево ти писмо да продаш трговину слободно без царине. То се неко с тобом шалио, али ћемо му ми казати како треба да поступа с Паштровићима кад довезу трговину; и ево ти десет дуката дангуба; а дођи сутра рано овђе, јер ћемо нешто 360рити, немој у вече триста а у јутру ништа. — А ја њему: нећу вам, господо, новца ни једнога узети, кад сте осудили да се жбир шалио и да ми шалу плати. · Идем сад за послом, а ето ме сутра чисто код вас.

— Продам трговину за готовину, а опремим после; кад сутра на суд; кад ли ме чекају сва три од зоре. Даду ми сточић да сједем и донесу кафу од по оке.