Приповјести : црногорске и приморске

КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ 13

су одскоро прибјегла под сјен крилатога лава да избјегну јарму турскому, једног од највјернијих народа који су сретни живљети у овако богатому и праведному царству, гдје је Бог столом сио. Сад је куцнуо угодни час да дјелом потврдите ово дуждево мнијење Хоће се дужду заточника да изађе на мегдан једној смушеној и неваљалој рђи, којој је омрзло живљети, пак ради да се грдилом овјековјечи. Могао би дужде наћи среда своју замјеницу, не једну но триста, пак какве замјенице, да се земља тресе! Но је дужде одбио све просиоце, јер жели твојој браћи, скоро посињеној, отворити пут славе, поштења и неумрлости. Пођи дакле што прије дома, понеси браћи својој поздрав, и милост дуждеву, и нека му пошљу бржебоље заточника њему пристојна стасом и јунаштвом, који ће им, ако да Бог, притврдити дику и срећу.

Ја се поклоним до црне земље и рекнем у себи: лијепо ли ова господа мажу и шарају, а дужду: да ја ни најмање не сумњам да ће ми браћа драговољно и радосно прихватити тако племениту част и послати дужду јунака њему достојна.

Ћаху да ми даду пудбине не знам колико дуката, но ја одбијем и кренем из Млетака на чисти понеђелник. Сад се посвјетујте мудро, хоћете ли и кога слати пак што му да Бог и стара срећа.

Један од властеле, што није никад оком тренуо. колико је Кањош причао, поче први:

— За времена предаје, ја сам се залуду борио и пријечио из петнијех жила, да се прођемо тијех лацмана, јер сам одиста знао да вам с њима погодба не помаже. Да не би Фурлана, што је ставио Млетке у козји рог, плати Кањош тридесет на сто и пиће, или би залуду по Млецима удара до ускрса од немила до недрага, да се она фукара с њим руга. Онда сте говорили: спржиће нас Турци. Но које ће вам јаде помоћи Млечићи на сухом крају кад провале Турци с истока преко Арбанијег Не хћаше ли бити боље да смо држали за једно уже с осталим Србима и бранили своју неодвисност на шиљку од мача 2 Видите ли Дубровчане, како се мудро одржаше, а бојанџије нијесу