Приповјести : црногорске и приморске

14 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

чисто 2 Сад посијеците Фурлана, као да оперете магарцу реп, него што ћете боље притећи узду; до године опет ћете давати мрнаре и царину, а жалбе ће вам примати као ону Кањошеву. Противили се2 развалиће вам то кућа при мору, и пуштат Турке да вас згњече! Наш су староставник признали девет царева римскијех и цариграцкијех, од Дукљана до Костадина. Потврди га папа римски и онај Лујо Маџар што нам посијече четрнаест стотина глава за голијем врхом. Потврдише га царевти кнежеви српски од Немањића до Бранковића. Да сте мене чули и Млечић би га потврдио без предаје. Да нам они отворе пут слави и поштењу! Толико им га Бог дао дома! Него чујте барем сад! дође згода да поправимо погрешку и да се тијех лажица опростимо. Пошаљимо дужду заточника, нека најприје прекине уговор и предају; нека обећа да ћемо вазда и у свакому рату бити дружина против некрсту, али да их за господаре нећемо док један од нас тече. Сами су прекинули погодбу, кад Кањоша на такве муке мучише, дођи данас, дођи сутра, да им харач плати. Ако посјекосмо Фурлана добро; не ли2 измислимо други пут да се једном оскубемо и да будемо кући домаћини. Овако су мислили, као ја сад, они што остадоше на лазини за голијем врхом. Има и данас тисућа момака што би мрли да учувају посљетку слободу и неодвисност. Кому је дражи живот нека иде да робује Фурлану. Боља поштена истрага, него срамотна натрага!

Промисли јесу ли се мало узрујали на те ријечи; док један од суђа поче да говори тихо: — Може нам бити да не шаљемо заточника и да се те части захвалимо, ако мислите да ће нам бити бољи Фурлан од "дужда. Може нам бити да прекинемо погодбу и да Млечићем ратимо; но погледајте најприје има ли свему тому разлога. Ниједнога; но тобож да не плаћамо царину. Ми немамо гдје нашом трговином него у Млетке, је ли да > Сад кад не будемо већ млетачки људи, плаћаћемо свакако царину, а као дружина у рату давати једнако мрнаре. Кад нас муче јутрос гдје смо њихови, што би чинили сутра кад би им се отуђили 2