Приповјести : црногорске и приморске

16 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

си Млецима вјешт а други не би умио ни доћи до дуждева двора за мјесец. Ако погинеш оплакаћемо те дивно, и свако од нас кад дође у Млетке, походиће твој гроб. Могао си збиља то сам тамо отрсити, да нам не метеш скупштину тијема беспослицама. — Рече Кањош: — Ви се шалите, а ја збиља примам част и идем да се Фурланом обидем, пак ће бити што усхоће Бог. Негоми направљајте путни лист, нека зна дужде да идем из главе цијела народа.

Написа писарчић писмо како му суђе изусте, пак га народу прочита од ријечи до ријечи: — „Од нас суђа, војвода, властеле и цијеле банкаде у име народа Вјерне комунитади паштровске, честитоме дужду и свој племенитој господи млетачкој част и поклон, А по тому: — Наш лијепи брат Кањош Мацедоновић, донио нам од ваше милости поздраве и поруку, да вам опремимо једног брата, који ће мјести дужда изаћи на мегдан јуначки. Вазда готови, у колико смо вриједни, угодити преведрому владању млетачкому, ево шаљемо истога Кањоша с благословом и велимо: гдје је он, ту смо ми сви. Захвални на част коју сте нам учинили, надамо се прво у Бога паку нашу стару срећу, да ћемо и тога и све друге дуждеве злотворе сатријети. Закључено на обичному мјесту од правде, на Мученике у прољеће, и печаћено висећим печатом.“

Присије Кањош у Млетке на Цвијети, у најљепше доба године. · Гдје ће, гдје неће, те он код оне тројице гдје је пио кафу. Не пусти га стража од прве уљести, него му викне: Не можеш амо, но ако ћеш да се судиш, хајде код четрдестине.

Виђе Кањош да су га почели опет слати од Вука до Новака, пак одговори стражи срдито: — Баш нијесу то посли за које ја идем четрдестине, него тројице. ја сам, ако ти је драго знати, заточник дуждев. |

Јошт то лијепо не изусти, а стража дигне капу с главе, и проведе га из одаје у одају, док дођу пред тројицу. Кад виде тројица Кањоша намрде се, јер помисле да Паштровићи неће слати замјеницу дужду.

Кањош им се поклони и преда писмо; сва се три