Приповјести : црногорске и приморске

КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ ПИ

пригну да виде што пише, док рече један од њих, пошто се нешто међу се поразговоре: — Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти. ;

Наједи се Кањош да пукне: — Моја господо! бољи и'виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох. Ја сам најприје дошао до вас, јер нећу да излазим пред дужда него славодобитан, а ви мене лијепо дочекасте!

=— А да — реку сва три, кад нећеш пред дужда излазити, а ти хајде сутра на погибију. је ли ти мач оштар 2

=— На ове ваше јунаке, одврати Кањош, нг требује га оштрити него да лиња гвожђе. Кажите ми гдје је мегдан и мегданџија, па ко кому што да.

Дадоше му пратиоца и рекоше да иде с њим, да ће га он провести до Фурлана, и казати му гдје ће га закопати. Е

Бијаше сунце по неба превалило кад приспију на обалу. — Тамо ти је, рече вођа, на тој острвици мегданџија, а ево ти чуњ пак се превези сам.

А Кањош њему: — Хајде болан са мном, завези и превези ме, даћу ти плату, пак ми буди и ђевер.

— Нијесам се ја помамио, нити. ми је, Богу да је за славу, живот омрзнуо! одговори вођа, пак побјегне у бестрв.

Остаде Кањош сам. — Сад што ћу да радим! Могло ми је бити да сједим дома као господин. Нанесе ме неки гријех да овђе лудо погинем; пак да је за кога ни по јада, но за ове страшиве и надуте никове.

Идем баш на конак, пак ћу сутра опет пред суђе нека ми даду пратиоца да ме ђеверује, ако погинем да ми се барем зна гроба, овако могу лудо пропасти прије мегдана... :

У тому се одвезе од острвице чуњ и допре к обали. Кад ли збиља Фурлан палошином о пасу, а одио вучетину. Вика Кањошу: — Што си ту, зла ти срећа! који си 2

— Ја сам, рече Кањош, заточник дуждев; него кажи гдје ћемо се сјећи 2

— Не шали се, него кажи ко си2 викну Фурлан.

2