Приповјести : црногорске и приморске

КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ 19

нуо. Неко прича да му је видио главу, неко срце, неко описива бој, као да је све очима гледао, а стотина га опколили да чују. Зазвоне звона у свијем црквама; позатварају дућане прије мрака; ударе свирале и бубњи, расвијетле град да се види као у сред подна, а народ врви од свукуд на чопоре к великој цркви да Богу захвали и завјете прилаже, што се град ослободио тако страшне биједе.

У првому мраку око триста људи ођедени у једнакој ношњи, а за њима свијета на гомиле, са зубљама, дублијерима и свијетњацима, дођу пред кућу Кањошеву и пренесу га у златна носила у дуждев двор, гдје му је сву ноћ пошта и весеље трајало. Пропитују дужд и господа о сјекии оФурлану, гледају муи обидују мач, а он донио са собом прстен и палош Фурланов на поклон дужду: — Ево ти, честити дужде, обиљежа која сам дигао са мртва одметника. . Овако ти сваки непријатељ обршио и на мору и на суху, каошто је данас овај Фурлан. — То Кањош изусти, а дужде га објеручке загрли и пољуби посред чела.

Сутра у подне пође дужде са свом господом у светога Марка на благодарност, а за њим непрегледна пука, као тушта. Бијаше црква урешена каошто бива у највишим светковинама. Кањошу опредијелише мјесто одвојено и узвишено според дужда, а црква се напунила господе и набило једно на друго да не могу хрхнут.

Иза службе божје, пође дужде с Кањошем о десној,

господом и с пратњом у велику одају, гдје се дужди сруне и цари примају. Свод јој је позлатом извезен, ктупови мраморни златном жицом опточени, столи од кадифе с бисерним уресом, а дуждево престоље од слонове кости окићено ловорјем. Сједе дужде, пак са престоља поче говорити талијански. Кад прекиде, један од оне господе преведе Кањошу нашки дуждеве ријечи пуне меда и захвалности њему и опћини која га је послала. — Сад, рече тумач, ево смо отворили благо светога Марка, приступи и узми колико те је воља, и што сам заповиједаш. — Приступи Кањош, гвозденој су три браве скрињи, кад ли скриња пуна

| 2: