Приповјести : црногорске и приморске

СКОЧИД ЈЕВОЈКА 21

СКОЧИДЈЕВОЈКА.

(Приповијест паштровска измаком петнаестога вијека).

|. ВАРИЦЕ.

Уочи Варивадне сједио дома уз огањ стари Ђурађ Калођурђевић у селу Подбапцу опћине паштровске, а до њега син му јединац Стеван, а до сина Стеванова. мати, Катна; читава породица чекала да јој се скуха нешто брања вечери.

„Причај, Катно“ заче стари Ђурађ, смијући се под борцима, „јеси ли утопила варице у лопижу да укисну, да сутра гаташ као си навикла 2"

„јесам“ одврати Катна „у први мрак по обичају, а устаћу у прве кокоте да објесим лопижу о вериге“.

Био је Стеван навршио шеснаесту годину на цара Дечанскога, и већ почео пасати мач. Приупита: „Да ну ми, мајко, одгонетај како ћеш сутра да гаташ 2“

„Добро, синко, ако да Бог!“ поврне Катна 0збиљно: „Сутра је света Варвара мученица, која је своју крв за вјеру пролила, пак од старине оста обичај да на тај дан кухамо варице. Пошто се скухају ставићу покриту лопижу на хлад, да се варице следе и да до капи воду испију; па кад се слегну и смрзну, прекрстићу се у три пута, смаћи заклоп и гатати по оној површини, хоће ли нам бити љетос добра и напретка, ако усхоће Бог; каква ће да буде љетина, марва, чела и хоћемо ли те женити“.

А стари Ђураћ примичући длане к ватри: „Мени је причао један ђед по матери, којега сам једва затекао, да су тако наше бабе гатале од памтивијека, вазда о сутрашњему дневу, пак и прије нег што су се нам стари крста примили. А неки калуђер из манастира Дечања, човјек постар, кад је слазио једном у приморје да купи уље канђелу светога Стевана, причао ми је на овому истому пријекладу, да су то погане басне, пак их бабе сладе да им прости пук боље вјерује“.

„Није то тако“, рече Катна намргођена. „Ја сам