Приповјести : црногорске и приморске

22 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

лани виђела у сусједа Милана гроб усред површине варива, а око гроба хрпу покајница. Варени 606 исплива на површје па се у сриједи просу и направи јаму, а око јаме наскочио на гомиле слани грах. А по чему се зове света Варвара но по варицам> Ми смо вазда звали 606, лећу, грах и грахорину варивом, а не сочивом каошто ви данас зовете. Сочиво је брање, јер у свакој зелени има сока, а вариво је сухо као жито, кад га опржена смељеш, ето ти прге.“

„Нијеси, бако, погодила!“ достави Ђурађ. „Ја вјерујем више калуђеру светогорцу, него теби и твојо, други. Ви бабе вазда нешто чарате и маштом лијеј чите. Кад бојадишете, просипате ло коју лаж у пукда вам тобож боље маст о сукно прионе. Кад хљеб печете, или шеницу сијете на Иванвече, или бацате церове угље у воду, све нешто бајете: ко је путник, која ће се удати, кому су зле очи нахудиле. Поломисте точке водене да им струготине пију запрагле дојиље е да им се млијеко поврати. Кад завраћу дјеца од буба, видате их дријенком, што ниче међу двије зидине, а сунчаницу и главобољу вретенима. Привијате на сломљена ребра камен од убоја. Залијевате грозничавијема воде с Мораче. Подбадате махните и тенце трновом драчом под нокат од нога и под пазухо. Не излијечисте никога, а јошт вам се вјерује. А кад гатате, једном по врагу погодите, па вам се код простадије тврди вјера“.

„Знам те ја“ рече Катна. „Ако проречем добру, мила ти је, ако ли злу, као лани Милану (нама на здравље, сунце се премјенило), то су бапске приче и басне. Ако ли боник умре лијепо ли га лијечи! ако ли оздравиг није му дошла смртна. Ко ће да угоди свијету!г Кад ти у печену плећу гаташ, ја ти се нијесам никада ругала, већ помњиво слушала што проричеш из мртве кошћурине.“

„Не може се с тобом на крај, твоја је вазда задња“. Преврне старац с једне на другу: „Сутра су мијесње Никољудневу, светац у кући, званице пред кућом, а од рибе ни драче. ја остарио, не могу никуд, раздвојио нас снијег морем и језером, брука готова.“