Приповјести : црногорске и приморске

24 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

Уз то Катна дигне с огња брање, изручи га и ожме у једну велику жђелу, обули, осоли и промијеша, па уз огњиште постави троножни сто, смјести виле и ручник, па се њих два прекрсте и почну јести.

По вечери Катна узме брашна полу шенична а полу јечменова, заспе га у наћве па врелом водом замијеси и протре, стави кваса и начини колач, а цријепњу положи врх ватре. Док тијесто дође у квас, цријепња се зажари и ужика, тад је положи на пепео а на њу колач. Запреће сачем, а на сач нагрне жерави и супражице, па сва тројица полијегају и заспу. У првијема кокотима дигне се Катна, умије се, прекрсти, распреће хљеб, а лопижу с варицама објеси на ватру. Буди Стевана и меће му у торбу по хљеба, неколико сухијех смокава и лука, да присмочи гдје најприје огладни.

Пошто Стеван осамари мазгу, заузда је оглавом, спушти праће а објеси о утреш торбу, и таман у прозорици узјаше и управи к Шестанима.

Планина паштровска лежи као копања међу двије косе брегова, једна је дијели Црмницом а друга приморјем. Планина се сва просула доцима опточенијема густијем брежуљцима, гдје се прољећем насркаш мирисом дивесиља, зановети, скромута и сваковрсна дивља цвијећа. Паштровићи су некад становали на тој планини, а имали по приморју, гдје су им данас станови, куће поземљуше, у којима су, у пила и бачве, слијевали уље и вино: њивили су по · планини љуто воће, сливе и јабуке. У данас можеш видјети на многијем мјестима развалине и гомиле камења у клаку. Но је то бивало у прастара времена, јошт прије него су се покрстили, јер по каживању цариграцкијех повјесника, као и по многијем другијем знаковима, на примјер по презименима, нарјечију, одјелу и приповједању, стоји чисто, да су Паштровићи бивали и прије српске сеобе нека словинска населбина на данашњем земљишту, која се изједначила дошљаима. :

Стеван прође планину, сађе низ Суторман, с које висине угледа прзи пут скадарско језеро у свом ње-