Проблем смртне казне
5
Аустријн укида и законом. 5 1764, године објављено је дело Бекарн'ево а само двадесет roдина доцније, 1784 године, велики херцог Леополд укида смртну казиу у Тоскани. 8 Неки писци поричу ову појаву као непосредну последицу учења Бекаријевог, него је образложавају специфичним околностима и ситуацијом у којој је у том времену биладржава Тоскана. Међутим, ово је тачно само у толико у колико је разумљиво да се и учење Бекаријево не јавља као нешто апсолутно ново, као, нешто за шта се
5 После смрти Јосифа 11. дошао је на престо Франц 11. 1894 год. извесне политичке и правне установе предлажу цару поновно зав:ђење смртне казне за дело велеиздаје. 1801 год. цару се, опет чини предлог за увођење ове казне, а овога пута још и за дело прављења лажнога новца. Али расматрању ових предлога није се тада прилазило, јер се већ иначе стајало пред донешењем једнбг општег каз. закона. Тај закон буде обнчродован 1803. год. и у њему је смртна казна била понова уведена и то за тринаест различитих дела.
6 Ј Узима се да је укидање смртне казне у држави Тоскани првоукидање у организованим друштвеним заједнииама. Кистијаковски исто тако дели ово схватање. Међутим занимљива је једна белешка коју налазимо код летописца Саксограматика, која спомиње да је за владе ческог краља Ввнцеславп, поименце 928 год.ЈХ. век) у Чешкој укинуто телесно мучење криваца и смртна казна. Та беле■шка гласи: Regnabat autem in Praga Venceslaus, qui iuter ■cetera quae de ipso predicantur mirabilia, tormentorum genera et patibula suspenđiis hominum preparata dirui fecit, ne inmanitas judicum exeresceret, nec reparari suo temprre permisit. [Порота Бр.4. год. I, од 10.11. 1880. стр. 63.) Кистијаковски третира ово као недоназано. Изгледа међутим, да он овај докуменат, који смо овде назели, није имао у рукама, јер би га, иначе, неоспорно, и навео. Тврди се, међутим, да су критичка испитнвања утврдила да се ова вест о краљу Венцеславу оснива на историјским фактима. У сваком случају, такав какав је, овај споменик представља један вредан прилог овоме питању, и, ако је основан, онда један скупоцен податак за културну историју Словена.