Проблем смртне казне
6
дотле није знало. Јер учење његово јавља се као резултат коренитих промена друштвених схватања о деликту и казни уопште; 7 као последпца оних припремања за социалне реформе које су затим наступиле у европском друштву; као манифестација оних још мутних и неодређених тежњи ка бољем, чега се после био подухватио век хумане философије, XVIII столеће. Следствено, прилике у којима се јавља Бекарије и сам дух тога времена, упућивали су на реформе и прогрес, али у питању које нас интересује,
7 ) Како је у том времену, у европскоме друштву, стајало са схватањима о деликту и казни, како ie то још био период мрака, незнања и дивљаштва, нека само илуструју ови подаци који су сви из XIX. века. 1832. год. у Берлину је извршено последње спаљивање осуђеног на ло. мачи. До 1851. год., када је путем закона укинуто, било' је у Пруској редовно кажњавање квалифицираном смрћу* (различита мучења ире убијања). Телесне казне и жигосање кривца нестаје тек око педесетих година, и' то у пракси,, а законодавства су то тек мног одоцније усвојила. (У Аустрији тако тек 1867. год. Код нас, шиба је укинута за друге владе кнеза Милоша законодавним решењем од 6. маја 1859 гад. В. Бр. 2012, као „казн противна духувремена и затупљујући грађанска чувства човечности" и судови буду овлашћени да место ње осуђују кривце на робију по сразмери посгављеној у одредбама §§ 5., 6., 7., и 8. Закона од ЗЈ.јануара 1853. год. (А. С. Јовановић, Приносци за историју старог српског права, 11. део, 1900. год.). А законом од 11. децембра 1873 који је обнародован нл ЦвеШи 1874. год., телесна казна, уопште, укинута је сасвим.) До године 1832. у Енглеској су вешали зе крађу од пеш шилинга (6 х /а дин.). У Француској је у почетку XIX. века, осуђени на смрт везиван зз срамнп стуб, одсецала му се рука или нога, и т. д. ** В. Т. Живановић, Извршење смртне казне. Ђранич 1906. стр. 371 (Исдрпан и потпун преглед начина извршења ове казне по Душановом Законику и у обновљеној српској држави пре и после издања Казненог Законика од, 1860. год.). В. Ст. Новаковић, Законик Сшефана Душана, Београд, 1898