Проблем смртне казне

7

долази Бекарије да буде од пресудног значаја по своје доба. Рекли смо већ да је књижевност овога питања огромна. Још 1838 'године, пре сто година скоро, криминалиста Каплер је у сво : ој књизи Ј 'пуство за лшаературу кравћчног права навео 232 великих и малих дела о смртној казни 8 Деветнаести век, међутим, доноси са собом три класична дела о овоме питању, која у себе абсорбују готово све оно главно што се дотле писало о смртној казни. Она су се појавила некако једновремено. То су дела: Немца Хецела од 1869 год., Смртна казна у њеном културно-исторајском разватку ; дело белгијског професора Хауеа од 1867 год., Смртна казна, њена прошлост, садашњосш tt будућносш, и најраније по датуму појаве, (почетак 1867 год), дело руског професора Kucmuјаковског, Испитивања о смртној козни. Од свих њих, ипак, дело Кистијаковског представља, неоспорно, највећу вредност, најпотпуније схватање и преглед самог питања, најисцрпније излагање основних мисли и аргументације и противника и браниоца, и, до тога времена, или боље, и до данас, најтачније закључке о томе проблему. 9

8 J А када се зна да тек XIX. век, поименце његова друга половина, представља јек аве борбе, онда није тешко замислити колико је огромна књижевност овога питања.

9 ) И у нашој прЕвној литератури објављено је доста ствари о овоме питању, Навешћемо у главноме све оно што о том питању има на нашем језику. О смртној казни и њеном укинућу, Судски ЛисШ, 1. год. 1869 • стр.