Проблем смртне казне

15

смашра смртну казну као правичну и као потребну и да се његова правна свест буни када кривично-правна санкција за извесна кривична дела није смртна казна. За ово наводе пример 200 становника града Ревала који су 1865 год. позодом убиства Лакнера, предали градском Савету петицију, да Савет издејствује код највеће власти, да се за ово убиство одреди смртна казна. Противници, међутим, увређени, одбијају овај навод. Апсолутно је нетачно да у правној свести народа, данас по готову, може да постоји једно овакво схватање. Ако и код кога може да постоји ово осећање, то може да б де само код онога који је непосредно погођен кривичним делом убиства случај најближе родбине. То је у осталом потпуно разумљиво, јер бол који је код њих тиме изазван, ствара једно ненормално стање свести, и следетвено онда, ни резултати до којих у таквим тренутцима долази оваква свест, не могу нИкако да се третирају као израз нормалног схватања,- То је једно, а друго, неусмесно је и полазити од ње, јер се она јавља као заинтересована страна. А колективна правна свест народа, као таква, апсолутно не сматра смртну казну као правичан еквиваленат за ма како тешко кривично дело, па било то и само убиство. За доказ тога наводи се класичан пример флорентинског народа, који се на дан извршења сваке смртне казне независно од тога по коме је основу она дошла одевао у црно, затварао своје дућане, обустављао сваки рад и одлазио у цркву да се моли