Проблем смртне казне

Не можемо исто тако да примимо ни схватање оних који неповредност људског живота изводе из природног права, јер природно право није уопште никакво право, нити оно као такво постоји. А ако се на природно право мисли као на оно што је право, правтно, juste, онда то може да буде само основ за манифестацију осећања, али није у стању да буде основ једном научном аргументу у овом смислу. Најзад, неосновано је гледиште и оних који за основу узимају учење хришћанске религије, и по коме човек нема права да располаже својим животом, па да следствено онда ни на другога не може да пренесе право које ни сам нема. Неосновано је зато што има за основ једно чисто теолошко схватање, које опет у себи нема ничега тачног. Па ипак зато ми са своје стране тврдимо, да држава, као таква, нема права на живот својих поданика. Извор државног права кажњења неоспорно да лежи у факту потребе одржавања правнога поретка, зарад постојања самога друштва у облику државе. И онда, када се пође од тога, да држава своје право на кажњавање црпе из једне опште, заједничке потребе друштва које она представља, и она, држава, долази да својом незаменљивом и највећом снагом задовољи ту потребу, прописујући норме које забрањују сваку ону радњу коју она сматра као опасну по правни поредак, одређујући за њих казнено - правне санкције, све то у циљу заштите правног поретка и мирног