Проблем смртне казне

32

импре;ију, диференциалну импресију, према то ме ко посматра њено извршење. Ако извршење ове казне посматра културан човек, здравих погледа и кокцепција, уман и осетљив, онда оно у њему ствара најтежи и најболнији утисак, изазива најстрашнију одвратност и гнушање премз људима и земаљској правди и неизмерно саучешће према несрећном ближњем. А ако је, опет, по среди глупа, необразована и неосетљива маса, онда је резултат сасвим другојачији. 15 Одузимање живота човеку, праћено спим оним дивљачким формалностима, предетав-

Ј5) Латур описује један такав моменат. „Смртна казна треба дт се извршп у 7 часоза ујутру. Још у рану зору, ueo нростор, на коме he са свима формалностима да се изврши свечано убијање једнога човека, прекрилила је маса народа свих доба и узраста. Жешј највише. Неколико минута пре одређеног времена џелат вади часовник. Време је, време... чују се неколико гласова, као нестрпељиви да сачекају призор. Све су очи упрте у врата од тамнице. Осуђеник излази. Ах, ево га, ево... виче гомила. Несретник, да би се заглушио, трчи према гилотини. Журн му се... додаје гомила подижући глас, а дивљачки, животињски кикот пролама се кроз њу... Један секунд доцније све је готово и гомила се враћа са осмехом на лицу, као да се враћа из позоришта. Видео сам, каже Латур, само две жене које су плакале. Ето то је сва морална импресија коју је на гомилу оставила ова крвава сцена. Или, на пример, погубљење доктора Лапомера као негација онога да смртна казна застрашава и да услед тога уздржава људе склоне на вршење кривичних дела. Како дан његовог погубљења није био тачно одређен, то се огромна маса народа била искупила на месту гилотине, на неколико дана раније, да би могла да присуствује реткој свечаности, када се један велики човек, један чувени лекар, пење на гилотипу. А у вече, у очи самога дана погубљења, један из гомиле на неколико корака од самог ешафода, извршио је један тежак злочин за који је тадањи закон доносио исто тако гилотину .