Проблем смртне казне

33

ља з,а њу, 3i ту гомилу, једну врсту забаве, једно животињско разонођење. У сваком случају, дакле, блло једно или друго, смртна казна није у стању да застраши те је на тај начин савршено немоћна да има ону снагу коју јој придају њени браниоци. Обрнуто томе, њено је дејство најнегативније, она деморалише масу 18 , она у њој изазива оне дивље, животињске склоности које још код већинеимају живота l7 .

Па онда случај који наводи Кистијаковски. Писар московског пешадијског пука Шабуни, стрељан, . је 9. августа 1866. год, зато што је ударио четног командира. А на неколико дана пре извршења овога дела, он је својом руком преписивао наредбу за корпус, о стрељању једнога редова, што је дигао руку на официра. Па ондз читав низ других примера који очито убеђују да смртна казна нема ону замишљену вредност криминално-политичке мере. Обриуто томе њено је иззршење. за гомилу забавно или индиферентно. Лукас прича, да су у Паризу, на врху Монфокона, стајала вешала на шеснаест стубова, на којима је редовно висило 50—60 злочинаца. Овај ужасни призор није сметао Парижанима да проводе разврат око тих вешала, а лоповима и разбојницима да мирно врше своје операције. le ) 1863. год., у Ливерпулу, два човека буду кажњена за убиство. Мало после тога једанаесторо људи буду. окривљени за овакво злочинство и кривични суд осуди њих четворо на смрт. Ова казна привукла је 100.000 гледаоца. А после ње, у току неколико месеци, у томе месту извршено је једно за другим три пута више убистава. 17 ј Волнеј прича, да је треће године француске републике, за време свога путовања по Француској, видео децу која су се играла судији, и онда су узимали мачке, псе и тице као кривце, осуђивали их на смрт, и онда их натицали на колац или им одсецали главе. Озенбрихен у своме Алеманском кривичном праву од 1860. год., износи овај занимљив случај, Неколико дечака, који су у шуми пасли стоку, саставе између себе, за забаву, кривпчни суд да суде једноме своме рђавом другу зато што је украо нешто једноме од њих и још се лажно клео да то није учинио. Овај шаљивц