Проблем смртне казне

37

здрави и снажни, представљају двадесет спо■собних привредних јединица. Запо лени на ра,ду за који су, сваки од њих, просечно, за месец „дана, може да привреди хиљаду динара. Значи, њих двадесеторо зз две године представљају капитал од аола милчона дииара. На тај начин, друштво се ослобађа неправедно му баченог терета, а убица, ако се не каје ине поправља бар радом и привређивањем својим умањује губитак кога је друштво претрпело у жртви кривичнога дела. Са те стране посматрана, дакле, смртна се казна јавља као некорисна и најнегативније, Јер друштво је већ у жртви кривичнога дела изгубило једног свог члана, и да б.-i се утешило за то, чини се, да оно изгуби још једнога. Неоспорно, горка иронија и чудна логика таквог схватања. Исто је тако нетачно и произвољно схватање да ће се само путем смртне казне друштво ослободити злочинаца. После свега онога што смо видели јасно је, да резултати њене примене могу да буду само.обрнуте последице. Јер, када се против јадне казне буни уверење и правна свест народа, када таква казна, у место позитивно, дејствује негативно, дејствује деморалишући, онда је немоћна и илузорна свака одбрана такве установе. Кад она дејствује негативно и најнегативније, онда је она као таква далеко од тога да носи карактер једне криминално-политичке мере, што иначе мора да буде одлика сваке праве казне у кривично-правном смислу.