Проблем смртне казне
38
На тај начин обара се као неоснован један главни разлог браниоца. Према томе, када је утврђено да држава као таква, вршећи кривично правосуђе, нема права да под видом казне одузме живот кривцу; када се видело да смртна казна не може да се прими као казна у кривично-правном смислу, и најзад када је очигледно и убедљиво да таква установа не само није корисна ни потребна него да је још и штетна и убитачна, онда је јасно да и са гледишта правног, на првом месту, па онда са гледишта социалног и најзад и са гледишта моралног, смртној казни не може да буде више места, јер она као таква припада далекој прошлости, прошлости када је царовала инквизиција, када су се ломиле руке и када су се усијаним гвожђима вадиле очи кривцу 20 . Љено присуство данас у систему казни, представља један нечувени анахронизам и једно супердиаметрално разилажење са модерним схватањима принципа права, социологије и морала, којима се поноси XX. столеће.
21 ) В. Рудолф Квантер, Телесне и смртне казпе, Цолицијски Гласник, год. 1902. стр. 61 288.