Проблем смртне казне
-13. октобра 1761. године, син угледног тулуског трговца Жана Каласа буде нађсн обешсн. Отац његов, Жан Калас, био је убеђени протестант, а знало се да му је син нагињао католицизму. Та околност ста>ла је као оснсв сумње против њсга и Жана Каласа оптуже да је он убио сина. Узалудно је било сво његово одрицаље. После кратког ислсђеља тулуски ra парламенат осуди на смрт и пресуда би извршена одмах за тим. Породица Каласова остави онда завичај и пребегне у тадању слободну Женеву. У том времену у Женеви је живео Волтер са којим се породица Каласова упозна. Волтер се заинтересује за ствар и, убеђен у невиност Каласову, учини са своје стране да се кривица његова понова суди. Педесет судија испитају целу ствар и пресуда поновног суђења утврди да је Жан Калас био невин и да је од стране правосуђа извршено убиство. О томе погубљењу говорило се тада у целоме свету, а то је билО' осамнаесто столеће, столеће хумане философије. У том истом времену, у Милану, било је неко друштво младих правника, међу којима ;е био и Бекарије, и које је стајало у вези са Волтером и са енциклопедистима. Подстакнут погубљењем Каласовим, Еолтер се обрати томе друштву и