Проблем смртне казне

2

замоли га да ra и оно помогне у борби против тадањег кривичног правосуђа. Друштво се одазове и Бекарије 1764. године напише своје чувено дело 1 у коме устане против смртне казне. Тако је у почетку друге половине XVIII. столећа отпочела борба протнву смртне казне и наставила се дубоко у XIX. Beic, када је, шс-сетих година у њему, досгигла своју кулминацију, и када су о њој, о смртној казни, писали, говорили и расправљали не само они који су у првоме реду били позвани за то, правници, не само они, него и социолози и књижсвници и теолози и публицисте, речју, сви они који су само ма какву школу имали за собом. Свакоме се у том времену чинило да је оп од некуда компетентан за то питање, и да је чак и позван да гласно да своје мишљење о томе. У другој половини XIX. столећа духови су се у неколико умирили, а то је дошло као последица оних огромних рефорама које су у тадањим казненим законима извршене у питању смртне казне resp. њене примене. Међутим, борба је била утишана у толико, што су они који су били противници укидања смртне казне, али уједно и противници њене огромне примене, што су ти били задовољени ограничењем примене смртне казне, које је у XIX. столећу, било у главноме спроведено кроз сва европска зако-

1 Cezaro Beccaria, Del delitti e delle pene, Monaco :(Livorno) 1764, Српски превод од M. Дамјановића, О преступима и казнама. Београд 1867 год. {Одштампано из Србских Новина, 1867., Бр. 87—152).