Програмни говор бирачима I. курије : држан 18. (31.) августа 1913. у Гадској вијећници у Сарајеву пред бирачима I курије
15
и омогућили, де продужим своје студије у Паризу. И одатле сам био бесплатни дописник „Народу , који је тада излазио у Мостару и око кога бијаше ова иста група, — закоју никад ни у сну нијесам сањао, да може бити толико ниска, подла и лична, каква је у истини. Њезина подлост се већ опажа, када она отпочимље у „Народу“ недостојну кампању против поштеног човјека и честитог Србина Петра Кочића, и то баш у оно доба, када је овај. човјек трунуо у бањалучкој тамници... Ја сам био при завршетку својих студија и пред докторатом, када се прогласи анексија Босне и Херцегтовине.... Послије анексије вратих се у своју домовину, с намјером да уђем у коју аутономну или приватну службу, одакле бих могао слободније радити на културно-политичком пољу нашега народа у Б. и Х.. Изувевши Дра Уроша Круља, сви око „Народа“, па и г. Васиљ Грђић, рекоше: „Хајде у владину службу! Ми требамо тамо наших људи!..“. Ја сам се упрепастио и схватио сам њихов циљ: њима је било стало до тога да ме „компромитују . Шта их је на то руководило 7... Одговор бих могао дати, али сматрам, да још није
вријеме за то, — није у интересу наше отште ствари... Успркос мојој скрајњој биједи, не хтједох их послушати. — Прва два мјесеца сам све силе
употребио да дођем до службе у свом родном мјесту, Мостару, узалуд!.. И дошао сам у Сарајево, компетовао за надворника српских школа у Тузли ниједног гласа добио нијесам. Након пет мјесеци моралне и физичке патње, задужујући се, замолио сам „Просвјету“ да јој уредим календар. На све јаде једва су пристали на то, да ми даду у ту сврху мали предујам. Скоро три пуна мјесеца, радећи дневно по 14—16 сати, довршио сам Календар. Вас изморен, малаксао, молио сам их, да ми даду остатак од погођене заслуге. Одговори ли су, да не могу све дотле, док не добију од пододбора новац за продате календаре... Толико је далеко ишло, да сам најпошље за своју зараду апелирао на осјећаје доброчинства, али они су остали при своме,. У Одбору су били главни људи из групе „Народа“, — који су вјечно савјетовали: „Хајде у владину