Просвета : алманах за годину ...

От

ДЕЛО СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ОЧИМА ЕВРОПЕ.

(Стварање српске војске.) «Кад Аустрија дефинитивно анектира Босну и Херцеговину, Срби не бејаху никако расположени да ћутке пристану на оно што се не могаше спречити. Они протестоваше, и навукоше на се гнев Аустрије, и за више недеља рат изгледаше вероватан. Војска се нагло припремаше за најгоре, муниција се нагомилаваше, и цела нација спремаше за ону борбу која би била, да се десила, борба на живот и смрт. У тај час опасности створила се модерна српска војска... Од те кризе Срби почеше да упоређују сами себе с Пијемонтом. Како ова мала краљевина беше победила Аустрију и постала заметком уједињене Италије, млађа генерација, верујући даће се историја поновити, отворено се називаше пијемонтешком партијом. Прва и главна ствар била је створити војску, и проба од 1912 године показа како су ти млади људи жилаво радили»...

(Балкански ратови.) .. «Трава проба дошла је тек, у великој мери, у кобном другом рату... Главна борба састојала се у једној дугој битци за посед широке висоравни овчепољске, која је кључ северне Маћедоније. Ова т. зв. Брегалничка Битка морала је бити једна од најупорнијих у ратној историји. Српски губитци у борби против Турака наводе 2000 мртвих и 18.000рањених, а 7.000 мртвих и 30.000 рањених у много краћој и збијенијој борби против Бугара»...

..«Не би било лако покушати да се озбиљно оцени дело Српског Генералног Штаба за време два Балканска Рата. Турска војска, деморалисана од самог почетка борбе, тешко да је показала сву своју способност. Једина српска велика битка против Бугара, на Брегалници, била је у глав_ном победа војника. Па ипак неки закључци даду се сигурно повући. Мобилизација је извршена брзо и лепо. Само: стално деловање више дивизија у Маћедонији било је добро смишљено и временски одмерено, тако да су се плодови победа, добивених на раздалеким крајевима маћедонског б6ојишта, брзо и исцрпно побрали. Српски Штаб одговорио је вешто и духовито на изненадни препад бугарски, припремио је своје повлачење са неоспорним даром за импровизацију, и најзад се показао и као спремнији и као обавеште' нији од нападача. Ко би познавао тајне овог братоубилачког рата боље него је то било допуштено иједном странцу, открио ди можда високи стратегијски таленат Срба... Ми знамо само резултат, а тај резултат, па ма како се он тумачио, била је победа над једним врло страшним непријатељем»... (Тће 'Птез, Назгогу о! Уаг, Рап! 25)

ж