Просвета : алманах за годину ...

— 268 —

(Почетак европског рата.) ...«Не прође ни месец дана по потпису Букурешког-Мира, а албанске руље, под водством Аустријанаца и Бугара, поновише своје упаде против оне земље чије увеличање Беч и Софија не могаху да поднесу. Бугарска не беше способна да се одрекне својих амбиција; Аустро-Угарска не шћаше да допусти, да један слободан народ, у који гледаху њени Југословени, остане између ње и Истока и запречи јој пут на Солун. Аустријанце и Бугаре, у заједничком непријатељству против Србије, зближили су њихови једнаки циљеви, па се ујединише да јој метну око врата «онај конопац који ће је задавити», како то скоро рече једна званична личност берлинска у свом џелатском говору. — После својих крвавих ратова, Србија немаде до неколика месеца одмора. 28 јуна 1914, аустро-угарски топови започеше да бомбардују Београд... Срби који су једини међу балканским народима издржали кроз векове борбу без милости и без мира, против Турака, још су једном сами да бране полуоток од туђе власти. Турци, Бугари — ти славизирани Монголи — и Немци, налазе пред собом тај јуначки мали народ који високо држи заставу слободе, не презајући од бројне надмоћи непријатељске»... (Ке Тетрз, 28. ТХ. 15.)

(Прва аустријска офанзива.) 15 авг. 1914, пет аустријских корова нападе кроз Босну ову словенску краљевину, коју двоглава Монархија беше прегла да уништи. Срби, волећи да погину него да попусте, бацише се на силног непријатеља, и претрчавши 150 км. за три дана, по жаркој жези, дадоше му битку на Церу и бацише га у Босну... (ре епара 1 ХО 15)

«Не само да је казнени поход («5 та ехреф ћоп») задао страховит ударац војничком угледу Монархије, него се покавало да је био један од најскупљих казнених похода који су се икад подузели... Мртвих код њих није било мање од шест до осам хиљада, а рањених од 30.000. Срби су заробили 4000 војника, 46 топова, 30 митраљеза, 140 кола за муницију, са мноштвом пушака, болница, преносних и пионирских одељења, стоваришта и другог материјала. Српски губитци били су мањи, премда ипак тешки. Победа на Јадру стала их је 3000 мртвих и 15.000 рањених, али је задржала бујицу нападача за три драгоцена месеца, и проузроковала да на јужном бојишту остане стално концентрисано пет корова војске, које би иначе Теутони жељно пребацили на фронтове у Француској или Галицији.» (Тће Типез, 14.)

(Друга аустријска офанзива.) «Дванаест дана после јадарске битке владало је релативно затишје... Међутим руске операције у Галицији напредоваху с готово неочекиваном брзином... и Срби, окусивши слатке плодове победе, бејаху жељни да наставе битку на непријатељском земљишту. У овој жељи потицао их је бар један од њиних моћних Савез-