Просвета : алманах за годину ...

= 269 —

=

ника. Све те околности донеше да се генерал Путник реши. да продре у Срем, — једна операција која беше смишљена да буде прва и потребна фаза за општи прелаз у Босну... У то критично време, у развоју ове експедиције, Аустријанци започеше своју другу инвазију преко Дрине, у |великом броју, и Српска Команда нађе за потребно да напусти сремску офанзиву... Пажња обадве војске сконцентриса се сада на доминантни положај Мачков Камен... који ће због ужасних борби око њега — узиман је и губљен не мање од 8 пута — и страховитих губитака, остати урезан у српској војној историји... Губитци на обе стране били су огромни и не ћемо претерати ако српске губитке оценимо... на 30.000 бачених из строја.» (ће Штез, НЕ. ог Ууаг, Раг! 36.) Тако «нови покушај аустро-угарски, где учествоваше 6 корова војске, прође још горе. Српски замах би таки да их донесе до под Сарајево.»

(Трећа аустријска офанзива.)«Најзад, да би осветио ове поразе, аустро-угарски штаб започе борбу на новој основи. Пет корова војске, са силном тешком артиљеријом, нападе са три стране, и Срби се повукоше до Рудничког склопа, оставивши Београд. Муниција коју српска војска брижно ишчекиваше, немајући више до неколико метака, дође среЋом из Француске пре него бугарске комите разрушише вардарски мост код Струмице. Стари Краљ Петар — негдањи борац у нашој војсци на Лоари — дође да се бори у првој линији уза своје војнике, и са страховитом навалом Срби пребацише нападача преко Дунава.» (Ге Тептрз, 1. ХИ. 15.)

«Тако се срамно заврши трећа инвазија Србије. Од 500.000 људи који беху провалили преко Саве и Дрине, сигурно их се не врати више од 200.000. За последње 13 дана борбе, Срби заробише 11.538 заробљеника (од тога 323 официра) и огроман плен од 138 топа, 71 митраљез, 29 топовских кола, 386 кола за муницију, 45 пољских пећи, 3350 транспортних вагона, 2213 коња и 1078 волова, Аустријских мртвих и рањених било је не мање од 60.000. Премда је било већих успеха, сумњамо да је и један имао више утицаја на ток великог рата. Куманово, Битољ и Јадар доста су допринели за војнички углед Србије; али победа на Сувобору сачињава једно од најлепших дела у војној историји, и јединствена је као пример како је једна војска, рђаво опремљена, и без резерве, успркос несташице материјала и умора од непрестаног посла у рову: била у стању да скочи, да се изложи готово очигледном поразу, и да однесе сјајну и одлучну победу из једне опасне и погибељне ситуације. Присутност Краља у бојној линији, стратегија Штаба, долазак топовске муниције, и водство Мишићево, све је то допринело да се велика битка славно сврши; али прво место треба дати јуначком српском сељаку, који се — изнурен