Просвета : алманах за годину ...

О

дугогодишњим ратовањем, сатрвен тешкоћама за друге војске непознатим, а деморалисан недељама ненавиклог повлачења: подигао с обновљеном снагом на позив домовине, и са ненадмашном силом и прегалаштвом претерао добро опремљене и дисциплиноване армије хабзбуршке преко границе у скрајњем поразу.» (Тће Птез, дет.)

«Аустро-Угарска мораде пет месеци да држи против. мале Србије три до четири стотине хиљада људи, и не може да их отпреми у Лорен како беше предвидео аустро-немачки план. Она напусти операције на овом фронту где нађе само најсрамнијих пораза, па управи своју војску на Русе, рачунајући да исцрпени Срби не ће моћи да нападну Угарску. Али повлачећи се, непријатељ остављаше за собом тифусну заразу, која покоси српско становништво горе него сва три непрестана рата. На једва четири милијуна становника, Краљевина изгуби од болести 241.000 жртава. Уз помоћ француске лекарске мисије, зло се у доброј мери заустави, и Србија, увек дивна у својој моралној снази, пожури се да опет попуни своју војску, сазивајући нове класе.

(Четврта офанзива.) У тај час Четворни Споразум затражи од Ниша велике територијалне уступке за Бугарску. Не беше заборављена у Србији издаја од 1918; знађаше се да влада Г. Радославова пропушта сваки дан преко своје земље храну и муницију за Турке, с којима, уосталом, преговараше о савезу, Савезници тврдоглаво не хтедоше да чују никаквих опомена. Из поштовања према силама, које, бранећи њу, брањаху на крају крајева сами своју егзистенцију, Србија пристаде да је оробе у корист непријатеља, па чак пристаде да не напада Бугаре пре него би ови могли да изврше мобилизацију против ње. · Све те жртве она учини, али Фердинанд показа своје карте, и издајник и перфидан по други пут напада своје суседе и оне силе које му беху дале опстанак.» (Ге Тетр5, 1514.)

«Нема жртве која би за њу била тежа. Па ипак она је пристала да је допринесе у корист опште ствари од које она не ће да дели своју. Остаће част за Г. Пашића да је то препоручио Скупштини, као и за њу да је примила. Дневни ред који је она гласовала 24 августа са 108 гласа против 22 овако гласи: «После извештаја који је дала Влада у тајној седници, Скупштина, одајући почаст палим јунацима и потврђујући своју решеност да издржи уза Савезнике борбу за ослобођење и уједињење српско-хрватско-словеначко, под цену жртава које буду неизбежне да би се обезбедили животни интереси, одобрава политику Владе, и прелази на дневни ред.» (Кеупе дез Оепх Мопдез, 1. 1Х. 1915.)

...«Немци су прешли Саву и Дунав, на више места, с предстражама које су Срби жилаво одбили или деломично уништили. Велика је преша да се иде Србима у помоћ, Ср-

тај +