Просвета : алманах за годину ...

И

«

"бија је овај час пут за Цариград,.. ако Срби буду тучени, Савезничке трупе на Галипољу у великој су опасности да то буду и оне, и требаће да изгубимо сваку наду на везу с нашим руским савезницима»... (Ке Тет, 10.Х. 15). ...«Херојски отпор Срба меће овај вредни мали народ у ред највеЋих и најславнијих, оних који су својом крвљу писали најлешше епопеје. После два узастопна рата, Србија по други пут брани своје земљиште од инвазије, и за ову нову најезду Немци су се везали с Аустријанцима, а Бугари и Турци дошли су да им помогну. Ево две недеље дана цели свет са страхом у души прати ову борбу једног народа који се решио на највеће жртве, и нема културног народа који не жели да успе српски отпор против удараца са пет странаи против непријатеља три пута многобројнијега»... (Ге Телар5, 24. Х. 15.) ...«Веза српске и франко-британске војске под Скопљем није се могла да изврши. Скрајњи напор који је учинила војска војводе Путника на Качанику није могао да има успеха без помоћи Савезника који би продрли уз долину Вардара. Српско уздање расплинуло се опет. Отезање у операцијама генерала Сараја и генерала Монро надовезује се по немилосној логици на отезања с којима се вршило искрцавање.» (Ге Тетрз, 1. ХИ, 15). ...«Војска принца Александра којој Савезници не могу да притекну у помоћ на време, одупрла се инвазији херојски. !'ражило се од ње да издржи три недеље; она издржа 54 дана, чинећи чуда од јунаштва. Али непријатељ беше три пута бројнији, имађаше страховиту тешку артиљерију, и опште новлачење би неизбежно. То значаше слом !»... (Ке Тетр5, 7. 1Х. 16.) (Повлачење кроз Албанију.) ...«Оборена натле, Србија данас тражи само да спасе војску... Дирљив је и благотворан пример што га даје свету тај мали народ, величанствен по енергији и јунаштву. Са Белгијом, Србија је спасла част малих народа и дигла се на висину највећих, оних чија је слава остала за све векове ненадмашна.» (Се Тетрвз, 22. Х!. 15.) «Српска војска силази низ тврде планине албанске према Јадранском Мору, остављајући домовину под притиском троструке поплаве... Кад с једне стране Аустро-Немци, ас друге Бугари, притеснише Србе у кланце албанске, Берлин им предложи мир. Да се врате кући, ови истрошени војници, уморени глађу и студени, могли су само да пусте Немце да кроз њихову земљу успоставе гвоздени пут цариградски. Смирили би се после три ужасна рата, само да су допустили непријатељу да кроз Стару Србију путује без бојазни од изненађења. Виљем П. обећаваше да не ће пустити Бугарима више но оно што су Срби сами били пристали да им одступе кад но Савезници вероваху у шимеру балканског савеза... Од свих погрешала које су се осветиле Споразуму, положа“ на Балкану, негда тако повољан, са закашњенима и одга. „њима, терети више него ишта друго данашњу ситуацију»... (Те Тетрв, 1, ХП, 16.) :