Просвета : алманах за годину ...

Орн

(Немачко мишљење.) «Мало се војника борило тако као Срби. ...Србијански војник умирао је где му је било наређено да држи. Није чак било потребно ни да му се каже да треба да издржи... Остаће загонетка како су остаци српске војске, који су се спасли пред Макензеном, могли икад да се окрепе за нову борбу. Најмање што се може рећи, то је да је српски војник доказао да припада најжилавијим ратницима које је видео овај светски пожар.» (Коћизеће

Геипо, 27, [. 18.)

+

(Нова борба на солунском фронту.) На горским ланцима који се око Солуна савијају као лепеза, Енглези узеше источни део фронта, Французи и Руси, западни; а Срби, идући средином на Битољ, имађаху пред собом планину Моглен с највишим висом Кајмакчаланом (2265 м.), Док се нова српска војска још не беше добро ни сместила, Бугари ударише преко Флорине и Струме 17 августа 1916. У Савезничком противнападу, Срби извршише главни део, освојивши с великим жртвама страховити положај Кајмакчалан, 18. 1Х, после чега наши сађоше на другу страну водомеђе, на Црну Реку, а Бугари испразнише Битољ. Званични коминике јави 4 окт.: «Ослобођена Србија мери 230кв. км. са 7 села и 5 км. границе». А «Те Тетрз», 18. септ. пропрати победу овим речима: «Сигурни смо да верно тумачимо једнодушно мишљење Француске и њених Савезника, кад кажемо да је за нас јуче јављена српска победа једна од највећих радости има две године... Србија се опет појављује у нашем Савезу, и појављује се величанствено»...

«Живеће Србија! Савезничке Силе потврдиле су да ће успостављање Србије и Белгије бити један од циљева рата. И није само успостављање њине територијалне целине чему се Срби могу поуздано надати од свршетка рата, него потпуном ослобођењу југословенске нације. Услуге које је Србија учинила Савезничкој ствари својом сјајном смелошћу, својом верношћу и вољним жртвама, осигурали су јој и захвалност Савезника и поштовање целог света. Погрешке балканске политике Споразума, мане солунског похода, намећу Савезницима дужности које су уосталом, од њихова непосредног интереса... Ако се буде радило брзо и сложно, ако сви Савезници буду послали појачања, стање на Балкану могло би се окренути у нашу корист. Само ако остану при половичним мерама, Савезници ће натоварити на се највећу одговорност, и сами према себи и према Србима, који су скупо платили своје право да рачунају на све нас да им помогнемо и да их ослободимо». (Те Тетрз, 9. ХИ. 15.)

5