Просвета : алманах за годину ...

—- 361 =

тебе, мозак њен, и Васиља Грђића, срце њено. Безумници, незнађаху да Просвета беше неумрли Дух, пламен у коме се јавио нагомилани жар целог оног народа. Срели су је на фронту, с копљем у руци, како предводи чланове негдањих својих Пододбора, Сокола, Побратимстава, ђака. И док они стадоше да јој на ново суде по босанским судницама, не би боја од Јадрана до Егејског Мора и Добруче где добровољци, добрим делом задојени Просветиним млеком, не делише зло и добро с браћом из две Краљевине. Национална солидарност коју ти Ристо, констатоваше уочи 1914, показала се данас у несравњивој мери. Данас нема покрета, нема јавне речи где не радимо и не говоримо заједно, не само сви Срби, него сви Југословени, у Дунавској Монархији и изван ње. Без Лазареве клетве, мирно и свесно, последњи убоги сиромах наш оставља алат, и обилави глобус, да дође на рочиште. Твоја заветна идеја, идеја нашег јединства, још једина може да нам грдне ране завије: и ко би тај завој сада раскинуо, раскинуо би нам, бојим се, животно било.

Две године пре твога чланка, у истом календару и под истим насловом, Стојан Новаковић такођер већ покојни, проповедао је да се народна уједињења врше и културним средствима а не само револуционарним. У четвртој години Великог Рата, ми увиђЂамо да сам топ одиста није довољан да разбије наше преграде. Иза фронтова све се јаче осећа мобилисање нових демократских снага, нове просвећености. И у то време, наша Просвета јавља се ево опет у старој улози, међу слободним избеглицама у Америци, да својом буктињом припали нове Пододборе у Ћћикагу, Бјути, Декалбу, Хегевићу, Анаконди, Минеаполису и Сент Паулу, Сент Луису, Оклан-