Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

Х

је размер самога списа допуштао. Желимо, да неким појавама што јаче истакнемо узроке, да би се шта јасније, и појмљивије, схватиле последице, које су се појавиле у току времена. Спис овај почињемо излагањем о школама и школској настави 1800 тридесетих година. Тако смо учинили стога, што се, на манастирски, накалемио модерни метод; што се манастирски метод, у многим школама, одржао све до 1800 шездесетих година и, што су, неке школе, манастирскога метода, трајале све до краја 1800 седамдесетих година, докле и досеже

овај спис.

О самим школама и учитељима у поменутим областима, из онога доба, мало је у нас писано. С малим изузетком, колико је и писано, писано је површно и без писаних података.) Готово нико, ко је, о томе, до сада писао, није се послужио податцима, који су, до Великог Рата, чувани у „Државној Архиви. Сад је, већ, тешко и добити писане сувремене податке од појединих људи у Србији и у јужним областима и по томе, што су Бугари, и за време окупације (1915—1918), однели све што су нашли.

Много више, но код нас, писано је о овим приликама у Бугара. Међутим, као уопште о овим областима, бугарски писци: професори, свештеници, учитељи и т. д. писали су и

1!) У нашој домаћој литератури о овим приликама, издваја се само неколико чланака, који се, као грађа, могу корисно употребити. То су: Милојка В. Веселиновића, Школе у Скопљу (Браство УП); Тих. Р. Ђорђевића, Нешто о народном школовању за време Турака у Пиротском округу („Учитељ“ год. ХУМ, св. Ги Просв. Гласник г. ХХГ, св. за јануар и фебруар. Затим Белешке о школским обичајима у Пиротском округу за време Турака; — О школама у Прилепу, Ог Јов. Хаџи Васиљевића, Прилеп и његова околина с. 51 и д.); — Школе у Врању од Дим. Марчића („Учитељ“ год. УП; ОгЈован Хаџи Васиљевић, Јужна Стара Србија, књига П, с. 492); Школе у Куманову (Рг Јов. Хаџи Васиљевић, Јужна Стара Србија, књ. 1, с. 492 и д.); Владимир М. Николић, Народне Школе у Пироту и округу Пиротском ...; 11. Костић, Споменица педесетогодишњице Призренске Богословско-учитељске школе... Поред овога, доста је бележака о овом питању донео и Дариградски Гласник за год. 1904 (бр. 20, 29, 34 и др.) и за г. 1905 (бр. 13 и 14 и др.). Међутим, већина је тих бележака по памћењу и казивању, те су и саме оне у многоме, и нетачне и непотпуне.

О свима школама у јужним областима, скупа, први је, у нас, до сада, писао Ив. Иванић (Годишњица Н. Чудића, књ. ХХП и ХХШ Српске манасширске и варошке школе у Турској). Али, тај је посао израђен с врло мало успеха, односно с великим грешкама. Поред тога, што Ив. Иванић, није имао података ни о највећим учитељима, и најважнијим, школама, оп се, у овом свом послу стално кретао између две крајности.