Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

·XI

о овом питању, још откако је организована њихова пропаганда у нашим земљама. Доста су писали бугарски књижевници и за време окупације Србије, а пишу и данашњи дан много више, но што је икада било у нас писано о томе. Међутим, врло много је жалити, што је, готово, све бугарско писање о овом питању толико тенденциозно, и недовољно тачно, да би се, само с великом опрезношћу, смело узети у обзир. Судбина малих народа у епохи националног концентрисања врло је немилостива била према бугарској интелигенцији. У свакога народа има, и у нас је било, људи, који су били подлегли шовинизму, и биће свога народа распростирали до крајњих граница Душанова царства, па и даље, али домаћа наша наука остала је чиста и критичка. Међутим, већ вековна, заблуда 0 величини, многољудству бугарског народа и пространству бугарских земаља, страсно је укорењена и у бугарских писаца. Бугарска литература о јужним областима највише се односи на цркву и школу, и на питања, која стоје у тесној вези с тим народним установама и организацијама. Што је још теже, бугарски су писци, у овом погледу, и непоправими. Једни за другима, све даље иду у негативности, у односу на ово питање. Већина њихових млађих писаца нетачније пишу, но многи њихови претходници, М то има свога узрока. Још од првога почетка њихове нове књижевности, тачније речено, књижевности о бугарском народу, они су границе „својих“ земаља повукли по политичким тапијама из праисторискога доба балканских Словена и из доба злашнога њихова века под царем Симеуном (893—927). По томе су им „бугарске земље“ не само јужне наше области, не само наша Морава (Поморавија), већ и само Косово Поље, сама Метохија, и даље на север и запад. По њима, Призрен, Приштина, Вучитрн и т. д. „бугарски“ су градови'). По истакнутим бугарским писцима: А. Иширковуз) и др., на пр., Скопска Епархија била је чисто бугарска, докле је била и у границама /Јећске Патријаршије, с малим прекидом, од половине ХМ до краја ХУШ в, Другом виђеном бугарском писцу, Јорд. Иванову,“) још се по памети окреће и привиђа „србска колониика“ у Кратову y XIV B. итд.

)) Тако бугарски писци пишу, а забележено је, да су њихови школовани људи, за време окупације (1915—1918), уверавали народ у Србији, да је сва прератна Србија, све до Дрине, бугарска земља (М. М. Шпанић, Буна и терор у Србији од 1915—1918 2. с. 70)

2) Известил на Историческото ... Дружество, књ. ТМ, с. 93 и даље.

8) Болгаришљ во Македонил... Софил 1917, с. 110.