Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

XII

По таквој њиховој, у души, укорењеној заблуди, сви који су живели у поменутим „бугарским земљама“, сви су били Бугари, као што су „Бугари“ и они, који сада живе у тим земљама. Отуда су, по бугарским писцима, били Бугари, на пр., Краљевић Марко, Хајдук Вељко, и сви велики људи у нашој историји, који су се родили, и који су, шта више, само и живели, у тим „бугарским“ земљама, — сви до митрополита Михаила, чисти су и овејани „Бугари“!')

По бугарским писцима, боље су етнографске прилике познавали ма који, и ма какви, европски путници, који су податке добијали од суварија и професионалних чичерона, него што се данас зна по стручним истраживањима и научним резултатима. По њима, њихов „прочут““) историчар ХУШ в, Пајсије, један, свога доба, тек скромно писмен манастирски калуђер, боље је познавао земље и историју Бугара и Срба, него скоро преминули Коста Н. Костић, због тога, што овај, пишући о Пироту,“) није писао да у Пироту живе Бугари, и што, на место Бугара у Пироту, ставља Србе и Хришћане;

1) Године 1888—89 становали су у Нишу неколико бугарских емиграната. Једно доба, Великов, Тенеф, Ратков, и још неколицина, хранили су се у гостионици „Венеција“. Као ђак МГ и УП р. гимназије, у тој сам се гостионици и сам хранио, са још неколико својих другова. Рачунајући на гимпазиски социализам неких од нас ђака, и поменути емнгранти су се, галантно, издавали за социалисте, и на тај начин нам се приближили, и почели јести за истим столом с нама. Алн, брзо су показали своје право осећање и политичко расположење. Били су отровни шовени. Користећи се нашом младићском наивношћу, и оскудицом политичкога знања, а дрски, као, прибогу, сви наши суседи на тој страни, почеше нас уверавати, да су, уствари, бугарске земље многи крајеви, који су улазили у границе ондашње Србије. Како нисмо знали порекло својих истакнутих политичких људи, они су нас уверавали, да су пореклом Бугари и Јован Ристић, намесник, дед му био из Бугарске; генерал Белимарковић, (пореклом из Приштине), митрополит Михаило, Панта С. Срећковић, генерал Драгашевић (пореклом из кумановског краја) итд. све до Милојевића. М сам Милојевић им је био бугарског порекла. Наводили су, да се родно, негде, на Темоку, и сматрали су га за свога ренегата, и умоболна човека.

Ови су се људи, у том погледу, толико били заборавили, да су скренули на се пажњу и осталих гостију у гостионици. Због тога их је, озбиљно, укорио ондашњи нишки лист Стара Србија, и спор, по томе, расправио је Нишки Првостепени Суд.

8) По оцени К. 7. Јиречека (Geschichte дег Вшрагеп, с. 517), за историју без вредности, а по А. Иширкову (Извђстиа... књ. ЈУ, с. 67 „което (историја) било епохално откровенне за бљлгаритћ отђ негово врђме“.

5) А. Ишпрков (Западнитћ Кранша на Бљлгарската зема .,. с. СХУП). — Гласник Сраског Географског Друштва год. 1, св. 1, с. 82—91.