Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

5). Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

томе, те су школе водиле своје давно порекло, и ембрион им је манастир. У свакој области, у којој није било каква отворена манастира, где би се деца учила за свештенике и калуђере, било је свештеника, који су у својим кућама учили књизи само своју децу. Доцнијих година почели су свештеници, поред своје, учити и другу, сеоску, децу. Тако су постале потоње, личне, приватне школе. Из тих су се, доцније, излегле опште сеоске школе. Таквих личних, приватних школа било је и по градовима. У многима их је било све до половине ХЛХ в., а у некима су се одржале и до 1800 осамдесетих година“).

„Гаврилљ м!лостио Божнио архјепископљ и председателљ Нушки.

„Намерение Наше пишетљ богохранимого Еноријо Поланичкојо благородними кнезовима пошеними кметовомђ и васеми Православними Христаномђ великими же и малими. Нами во д5сехљ чадамђ,

„Благодатно васемђ светаго и животворишаго д5ха даное Нами чрезљ Стмиђ апостоловђљ и богоноснимђ Фцемђ Посталати и производити На степенђ свешенически. сего приде к нами димитрие и постави его иподтакона, и лгакона пи свешценика совершена за ког и еНбријо ему (2) определисмо На св“ поланиц5У, да е ортакђ, и ви благословени Христани примите его честно и чест ем5 воздаите и заслог5 негов5у подаванте како е досада било и шниђ вами по закон5 сваког сл5жб5 по закон5 да испрала прочемђ мирђ 1 милостђ мод Taa Gora, wmb Нашего архипастирства молитва и благословение да беде На васђ. 1776... дато е вљ Ниш.

(Оригинал у Јов. И. Поповића, ... Нушки предсбдателљ“ учитеља у Врању). Гаврило (монограмни потпис у лигатури)

' У Врању је школа манаст. метода, даскала Митра, постојала све до ослобођења Врања у поч. 1878 г. То је била лична Митрова школа. Митар даскал био је родом из с. Бунушевца, један сат удаљеног од Врања. Митар је из братства Бунушеваца, добро познатих у Врању 1800 шездесетих и 1800 седамдесетих година. Брат је био врањског и скопљанског учитеља Стојана — Стошке, који је играо врло важну улогу у утврђивању бугарштије у нашим земљама. Митар даскал био је папуџија. Своју школу манаст. метода држао је ранијих година у методу манастира Прохора Пчињског, па кад је одатле побегао испред новога метода, узео је кућу под закуп на градској периферији, у Новој махали, у Оџин-Долу. Школа му је била уређена као све старе манаст. школе. Ученици су му плаћали свакога месеца одсеком и редом доносили зими дрва или угаљ за гориво. Последњих година у Митра Даскала су ишла деца и младићи или сасвим сиромашнога стања, или она која нису могла напредовати у школама новога метода, у српској и ексархијској школи. То је била школа без контроле и за децу левенте. „На часовима“ је Митар даскал радио свој занат, а ђаци су учили, читали гласно. Митар је доживео дубоку старост. Био је хром, па је и онако стар и хром свако вече одлазио у своје село и свакога јутра долазио у своју школу. Ма