Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 3

Ево каква су била сведочанства, која су учитељи, манастирски калуђери и свештеници, издавали својим ученицима о способности за свештенички чин. — Сведочанство из Дечанскога манастира.

Иже Божественал и свиценал, добрђ оставиша Богопроповђдницњ, и апостолњг сђ нимиже стни архиереи, да никтоже без твердаго испитана станетђ на степенђ свишенства, свеценаа да деиствуетђ таинства. Того ради прииде ко моеи худости синђ мои духовнни: пуанђ, и постави его предљ светимђ образомљ христовимђ и воспоманзхђ емз страшное с5дишце, и испитахђ опасно гл8бини сердца его, и обрбтохљ его достоина, бити во сфенствђ сшенодђЂиствовати сшенал таинства, во слава оца, и сина и стаго дз3ха, аминђ. 1848 лбт. она 16-г0.

Дзховникђ его 1еромонахљ саватил, сџеноцарскил и "сербски лаври сватодечанскиа.

(Оригинал у Јов. И. Поповића, учитеља у Врању).

Свидћтелство из Бигорског манастира.

Стена добрђ уставившти, Богопроповђднице: Апл, и с ними сшеное сословје Бгоноснохђ оцљ повелеша и и заповђдаша да никтоже без истазанја на степен свашенства восходитђ, Да не дфотса бжЖнам не сфенђи сего ради и сеи по дју свтнђљ мои филипљ попђљ Гуановђ, пришедји кђ моеи худости, его же поставихђљ предљ икону Влдки Хрта, и пртваа БИ, и возпоманзхђљ емз страшное свдице Хртово, да чтемљ исповђданјемљђ исповђетрсд прежнехљђ своихђ согрешенни, паже ако человђкљ согрђши вђ животђ семђ и испитавђ 'пасно гл8бинЕ сердца его и убрфтохљ достоина сфшенству. И свидљфтелCTBy Crw достоина сему би вђ славУ отца и сна и стаго даха аминђ.

1867 месецљ Августђ 29 — и духовникђ ћирил теромонахђљ С. Јоанђ предитеча.

(Оригинал у мене).

У нашим јужним областима познате су из оних година

да је јако волео свога брата Стојана-Стојанча, који је први донео у Врање бугарске уџбенике, он се с новим методом никако није помирио, нити јеу своју школу унео бугарске књиге. Само је рачунање био јако развио у својој школи; све друго било је као и у ранијим манаст. школама.

Таквих је случајева било и у Лесковцу, Скопљу, Велесу, Битољу и другде. У Крушеву, на пример, приватна школа Митрета даскала постојала је све до 1872 г., док нису дошли учитељи новога, српскога и бугарскога, метода.

1 *