Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

4 | Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

манастирске школе у свима истакнутим манастирима, који су онда били отворени, и кад су били отворени.)

До 1800 тридесетих година школе и по градовима биле су махом у манастирским метосима, илиу црквеним портгма. По селима су биле највише у свештеничким кућама, доцније, и у кућама световних лица, угледних сеоских првака. Школе по селима биле су у зградама уз куће: у кошарама, клетовима, на амбарима, на чардацима, на креветима (врста чардака) и у земуницама“). До 1800 тридесетих година, у мало је градова, у оним странама, било цркава. Оно што их је било порушених, највише у периоду нереда у Турском царству крајем ХУШ и почетком Х1Х в., обновљене су биле највише тек од 1800 тридесетих година, од Једренскога Мира наовамо. Отуда је, до тога доба, мало школа било у црквеним портамаз). А манастирских метоха, може се рећи, било је у свима градовима у еним странама наших земаља. Било их је највише дечанских па хилендарских, а било је и једних и других у истом месту. Доцнијих година било је, у неколико градова, и метоха манастира Риле, и других, мањих, манастира.

Поред многих цркава, које су биле подигнуте после Једренскога Мира, подигнута је била одмах и школска зграда. Школа од Турака јерлија најбоље је била заштићена у манастирском метоху, па у црквеној порти. Турци су је, на том месту, сматрали за верску установу, и трпели су је, и ако је од 1766 г. била без довољне друге заштите. Мислимо на нашу словенску школу“).

Стицајем познатих околности, наши монашки редови у оним странама, познати дечански и хилендарски калуђери, од. ') За ове прилике у Скопској Црној Гори, види Св. Томића „Скопска Црна Гора“ (Насеља Ш с. 509).

2) Школа је било и у сламним кућама (Годишњица Н. Чупића ХХХ, с. 328).

5) Позната је наредба Кнеза Милоша за Србију 1800 тридесетих година. да се уз сваку цркву подигне и школска зграда (5. Хуниберт, Други Српски Устанак ... с. 355); — Рг. К. 7. Јиречек, Паз Ешгуепћит Вшоеапеп ... c. 243; — Dr. 8. С. Радовановић, на пом. м. с. 409, описује школу у црквеној порти у Ваташи у Тиквешкој Области; — Макензијева и Ирбијева, Путовање по словенским земљама ... с. 176 описују школу у Приштини; — О школи у Врању 1857 и 1858 г. вили „Из Архиваша на Н. Геровљ“ књ. |. с. 963 и т. д.

| 9) Школе ове називане су славенске према грчким школама, по томе што се у њима учило из црквено-словенских књига, славено-сериски.