Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

6 · Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВаСсиљЕВИЋ ·

Као и у осталим нашим земљама, и у областима о којима је овде реч, све ове школе, у којима се учило црквено словенски наших дана зову се: старовременске, старовремске. У Бугарској су их звали келија (и килија)'). По методу, који је у њима владао, многи их зову часословачке и наустничарске школе.

Ни словенске школе у нашим јужним градовима нису биле у онако незавидљивом стању, у каквом су биле оне у севернијим странама, па и оне у Србији до 1800 тридесетих година“). Ово само у погледу материала и школских зграда. Међутим, и ако је у јужним областима било доста материала за школску потребу, у многима су, многи ученици, и после 1800 четрдесетих година, писали по пескуз). Школских зграда до 1800 тридесетих година било је мало и по градовима. Колико их је и било, оне нису биле подесне за школу.

Ево каквих је, 1800 четирдесетих година, било сеоских школских зграда у Бугарској:

„То бЂђше борден както всичкитђ бордем, мбсто на дложфђ 10-12 разкрача, на ширљ 5—6, до половинђ вкопано вљ земи. Отђ половината нагорб единђ плетђ, измазанђ отвђнђ и в' трђ сђ черна прђетђ и трђстђ долу земита уравнсна, покраи дуворитђ зимна трђва, на двђтђ страни по една дупка, наречена прозорецђ, вђ дђното на бордел огнице, надђ огнишето такђ вђ голбмљ коминђ изграденђ OTb прхте и измазанђ, шото единђ мђртвешђ сђ носилато можеше да се измђкне изђ него. Повечето светлина на бордел пидеше изђЂ комина. Вратата на бордел бЂше сљшо направена и изградсна отђ прте, измазана сђ говеждници.

На другиа денђ бордентљ биде очистенђ, двата прозореца закнижени, на вратата се развђваше една дрипава черге, колто покриваше растрозотб межлу пр'тето. На огницето гореше половина кола дрва, малко далечђ отђ огнишето двђ рогозски, приготовлени за новитђ даскалчета.,.““)

') Д-р К. Јаричек, Паз Реагује ћит Вибеанеп с. 243. — Сборникљ за народни умошворенил м т. д. ХХИ н ХХШ матернали за историата на котленско училице с. 2; /орд Иванов, Северна Македонна... с. 359. Ову школу у нашим земљама најбоље је описао Вук, (Рјечник, код те речи). Осим тога види Д-р Јов. Хаџи Васиљевића Јужна Ст. Србија 1, с. 192 и даље; — П. Костић, Споменица педесетогодишњице Призренске Богословско-учитељ. школе . с. 30—88:— Ст. Симића, Кратовска Област (Годишњ. Н. Чупића ХХХШ с. 207—212; — Јов. Ћирић, „Да се не заборави“ — у слици Старо и ново доба.

Бугари су већ објавили аутобиографије неколико својих истакнутих учитеља који су учили у овим школама: Авшобиографил на Р И. Блосково (Мебр. ХУШ с. 550) и др.

=) Јоак. Вујића, Путешествије ! с. 26, 42, 62, 124, 177, 222 и др.

8) Тих. Р. Ђорђевић, Из Србије Кнеза Милоша, књ. 1, с. 88 и даље. — О школама у Србији в. исто дело с. 74—111. У Мебр ХУШ — Автобиогр. на Р. И Блоскове — с. 554.