Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И политичке ПРИЛИКЕ «

И доцније је у градским школским зградама било по једно велико одељење за сву децу, и велику и малу. Учење је било узајамно. А после Кримскога рата,и у овом погледу, коракнуло се мало унапред. Овде онде, било је школских зграда и са по неколико одељења, односно било је и по неколико зграда, једна до друге.

У већини од ових школа, до 1800 тридесетих година, ђаци су седели на. земљи. Од 1800 тридесетих четрдесетих година почињу уводити рогоже и клупе од дасака поред зидова учионице. По угледу на грчке школе, и наши у јужним областима почели су правити једну врсту клупа — скамлија. Онда је била уведена и маса (сто). Од како се 1800 шездесетих година појавила у оним областима бугарска црквено-школска пропаганда, између српских и бугарских учитеља развио се у овоме антагонизам, и многе су школе биле све боље снабдеване.

Готово све до половине Х]Х в., школе су издржавали ђачки родитељи.

И по методу, и по висини знања, које се у тим школама добијало, све су биле, мање-више, једнаке. У главноме, у њима се учило колико је било најпотребније за свештенички позив у најужем смислу те речи. Основни предмети су били: читање, колико је било најпотребније за обреде у цркви и иначе; црквено појање, врло мало писање, још мање рачунање и нешто црквенога реда. У тим се школама, све до коначног њиховог трајања, учило све напамет, палагајски, без разумевања и најобичнијих текстова; све да научи да изговори наус, на изусш). Часловац је сваки добар ученик знао

7) Учење напамет, наус, пратило је ученике у свима манастирским и, допније, и у бугарским школама онога времена у Турској; зна се како су се, све до 1800 шездесетих година, сама бугарска деца мучила учећи напамет

грчки. Исто тако се зна како су се српска деца мучила учећи напамет бугарски. Сва су та деца морала све уроке учити на памет и по томе,

што нису разумевала бугарски. Сами Бугари своје учење до 1800 седамдесетих година називају папагалски. Заслуга је српске наставе што је готово потпуно било избачено учење напамет, сем песама, молитава и т. д О томе ће даље (ПМ одељак) бити више речи, а овде да наведемо енглеске путнице Макензијеву и Ирбијеву (на пом м. с. 176—177) 0 оном шта су оне у овом погледу нашле у манаст, а шта у оној новога метода школи, готово у једном истом месту. — У манастиру Грачаници-наишле су у школи на децу која све знају напамет, а нису могла добро читати. Учитељ калуђер говорио је путницама да и сам он мало зна и да ову децу учи само првим основима у