Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

8 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

цео напамет, па ма колико то година било. По томе се Часловац и звао /таусница.“) Међутим, многи и дугодишњи ученици ових школа нису се могли снаћи ни у Месецлову. Највећи успех достизао је онај ученик, који је знао Јеванђеље и Свече, али врло редак је био свештеник, који је могао протумачити Апостол и Јеванђеље, које би прочитао.

Наставни језик у овим школама био је дотични месни покрајински словенски говор. Тако је било готово све до половине Х]Х в., док нису онамо продрли спремнији учитељи из Србије (и Војводине). Стога што нису могли, лако и брзо, радити по овом методу, већина учитеља манастирског метода били су суревњиви према новим учитељима, и старали се да одрже стање, које је дотле постојало“). Уколико су се учитељи манастирскога метода полако модификовали и усавршавали према новом методу, то су они, од 1800 тридесетих година, чинили према српском методу. Поред грчкога, по језику неприступачнога, метода, онда је у оним областима држао _ само српски метод са српском наставом уопште. А са српским методом и српском наставом продирао је онамо и књижевни српски језик.

Као што ћемо мало даље видети, тим начином је, после Кримскога Рата, почела у оне области да продире и бугарска настава и бугарски језик. Међутим и угледни бугарски писци: А. Шопов“), Јордан Иванов“), А. Ишпрков>) и многи други не устручавају се да тврде да се у школама манаст. метода у овим областима предавало на славјанско-бугарском, шта више, у више прилика да пишу, да се предавало и само на бугарском“).

читању, а она ће после ићи у нову, добру, школу у Приштини. Та школа У Приштини била је школа Милана Коваченаћа, гле су, доцније, путнице наишле на децу која су лако читала и рачунала. В. 1 Автсбиографиа на Р. #1. Блосковђ (Мебр. ХМШ с, 560).

') Између осталих види: Лим. Руварца, Наустица.

=) Ни ђаци ове две разнородне школе по методу никако се нису слагали и долазило је до туче. Било је случајева да су се и учитељи тукли међу собом. Сукоби су се догађали нарочито у цркви при појању и читању.

%) Изђ живота и положеннето на Бљлгаритћ вљ вилаетитћ. Пловдив 1896.

+) Северна Македониз. Софија 1906.

5) Западнитђ Крашца на бљлгарската зема, Софија 1915.

5) Многи су од бугар. писаца ишли у овоме још даље и писали да се и у црхви читало бугарски. Цариградски Вљешникљо г. 1852 донео је допис Јордана Хаџи Константинова о Штипу, у коме се тврдило да сеу Штипу у