Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

-334 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

противу грчких владика захватила је и сам Ниш. Ко је год "од нишких људи ишао у Цариград, и главне бугарске градове, тамо је био и уврбован за словенско дело: противу грсцизма и грчких владика. Пошто је бацила своје мреже на

,

тако је сиротињу немилосрдно глобитн и гулити почео; особито кад би се који женио; гди он обично наговори попа, да каже, да су род, пак тим начином кад 100 до 1000 гр. изчупао, онда тек допусти, да се венчају. Једног је опет венчао, по том на молбу другог, кад му је девојкин отац коња од 700 гр. вредности дао, исту одузео од првог и за оног, за кога је девојкин отац молио, превенчао : а првом заказао, да он нема право исту себи за жену имати, без да је било какво сродство, због чега би се по правилу наше православне цркве развести морални. Од Лесковчана је 4000 г. узео само зато, што кад је изненада у Лесковац лошао, они нису пред њега на Сретеније изишли ; ал како ће јадни изићи, кад им јавио није, и кад је његово намјереније то било, јошт кад је из Ниша пошао, тако с њима учинити. Од Попова, како чаршиски, тако и селски, кад је на Епархију дошао, од свакога је по 300 гр. узео, и тако морали су му исти о Божићу ћурка, а о Васкресенију јагње сваке године давати, а у овој Нишкој Епархији до 50 попова има. Пре неког времена ухвате једну девојку од Лесковца, да потурче, но кад је -Лесковачки Ајањин видео, да ова к томе никако жива склоњена није, упутио је у Ниш већој својој власти, и ту кад су јеу Шуру извели, покаже она, да се жива потурчити неће, прем да су турци с њоме дошавши трудили се доказати, да им се она с драгом вољом к турчењу обећала; но владика, који је такође онде присуствовао, изрекне! „све едно, бугарка или туркиња, сви смо божји људи“ и тако сироту девојку, на силу бога потурче, као н многе друге. — Овако је овај наш Архипастир с нама, са својим стадом, поступао, и дотле среброљубијем и неправдом опоен био, да је најпосле у безумије дошао био, те је фантазирао и без икаквог допуштенија или питања веће власти, почем је распродао све своје покретно имање, које је за две године овде неправедно стекао, пошто по то, и ништа оставио није осим једног покривача, дигао се и отишао одавде, и већ је у Филибе дошао, одакле у Царнград ићи намјерава: он је са собом до 15 ока дуката, које је за 2 год. у Нишу, народ гулећи, стекао, однео, и при поласку тако је отишао, да отмјеним трговцима као и народу, који су га испратити дошли, ни „с богом остајте“ рекао није, начинивши се луд, само да час пре из Ниша изађе, и премда би га главни трговци зауставили и од пута одвратили, да толики новци гди не пропадну, да од стране честитог Везира човек имено Јусуф-Бег у његов конак, где у митрополију дошао није, и одпустио га, који није и бисаге с новци

запечатити пропустио. — Долазећи трговци кажу, кад су га више Пирота срели, да на коњу јаши, као здрав човек, премда је одавде у кочијама као најслабији на свету човек отишао. — Ево какви пастира христијани у Тур-

ској земљи имају. Камо срећа за овај наш добри народ, који се свакој заповести царској повипује, да има јошт добре Владике, који би га правовјерству "и закону поучавали! Овај, који нам је отишао, чрез двје године јошт једне проповједи или слова у цркви издао није, коју проповјед, ако би који и сачинио, да на који велики праздиик народу изговори, забраино би, говорећи: „зар ти хоћеш таково што да заведеш, кад дојако обичај био није“. Ето ти