Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 385

Ниш, бугарска организација је овај град стално и држала под оком и чинила нишлијама све могуће услуге.) Још један од главних узрока да се у Нишу појави ексархијска струја, била је и личност потоњега ексархискога владике, Виктора — ДедаВиктора. Више од 30 година дотле, провео је ону Нишу као чувар Хилендарскога метоха. Он је у Нишу био омиљен још из времена, кад је владала колера“) Године 1800 шездесете чине у Нишу преокрет и у материалном погледу; Ниш је, материално, почео опадати.“) И ако претерана, позната је

просвешченија у Турској код православни Срба од своји Владика. У Нишу има 3. Српске и једна Грчка школа, које је овај више речени владика с његовим поступањем према учитељима хотјео у најгори непоредак довести, и "тек онда, кад су се неки добротвори школски, чујући од учитеља за његов поступак, изјаснили, и њему баш у очи казали, да он, у њихове народне школе ништа не дира, и у њи ништа се не меша, почем ни езика Србског незна, да учитељима каково наставленије о учебним предметима даде и установи -— и потом да је каса школска с великом муком пре 4—5. год. просећи како по свом, тако и по другим народима стечена, од које би се учитељи издржавати могли, да њихова деца не би унапредак, као њихови стари код своји очију слепа била, одступио је и сада у овим школама већ 350 ђака има, од који се можемо надати до неколико година, да ћеи прилично изучени како у писму тако и у рачуну бити. Овако и оваковом подобно млого је којешта овај наш непожелаеми Архипастир Никифор за кратко време учинио, „да се пером описати неможе; камо срећа да има какови добротвора, да се његов хрђавији поступак и већој његовој власти јави, од куд би нам се могао колико толико праведним припослати, да сиротиња свако угњетеније и безчестије од њи не трпи. — (Новине Читалишта Београдског г. 1 (1844), бр. 49),

i) Kao из осталих, и из Нишке Области стално је било по неколико људи на заточењу у Цариграду и по градовима у Малој Азији. Било је, готово, стално људи и на суђењу у Цариграду. Сви ти људи из наших земаља стајали су у вези са Заступништвом Србије. Заступништво је све њих помагало и морално и матернално, и водило сву бригу о њима. О томе има доста материала у Држ. Арх. — Кнеж. Канц. Међутим, откако су се организовали Бугари у Цариграду, и бацили око на наше јужне области, њихови су агенти почели облетати око тих људи, и нудити им услуге. Њихови моћни људи на Порти, многе су од њих и спасли. Тако су чинили и са нишлијама у Цариграду; нарочито са онима, који су били упућени у Цариград после инспекције Великог везира 1860 г. (Браство, ХУМ, с.170; — В. о овоме и АБСбр. МТ, с. 531 и др. — П, Ниш. — Видовдан, 1862 г. бр.35и др). Тако су се Бугари увлачили у Ниш, и у друге градове, и популарисали се.

8 М. 5. Милићевић, Краљевина Србија, с. 34., год. 1888 у Нишу је владала епидемија Чума. Виктор је био имун, и једини је он, без опасности, сарањивао оне који су умрли од те болести, и тиме је задобио симпатије нишкога света. Поред тога, у завађеном Нишу, Виктор се држао неутрално; и то му је одржало народне симпатије.

8) О материалном посрнућу нишлија, овога доба, има допис у Видовдану за г. 1862, бр. 240. — И ако у другом смислу, с другом тенденцијом,