Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

386 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

о Нишу изрека Мидхат-пашина, у то време. Деда Виктор је многим нишлијама дао велике новчане позајмице и тим их везао за себе. При свем том, кад су неке нишлије и приступиле ексархијској струји, стављали су јој два услова: за Ексархију и српске школе пи, да им се за владику посвети Деда-Виктор, и нико други.

Поред свега тога, не зна се, да ли би се у Нишу и остварио план бугарске организације, да он није био подупрт и са врха турске државне управе. Није претерано, ако се устврди, да су политичке прилике у Нишу и околини, 1800 шездесетих година, биле много теже, но у ма које редовно доба дотле. По политици Србије оних година, Турцисуу Нишу, више но икада, страховали од Србије и Срба мештана. Сам Велики Везир, К'бризли Мехмед паша, и ако праћен оком целе европске дипломације, нашао је разлога, да се у својој " инспекцији по Румелији, само у Нишу, задржи готово два пуна месеца. Шта је све, Велики Везир, за то време, радио у Нишу, каква је све брутална средства употребио, и колико је српске крви пролио, познато нам је и из досадашњих саопштења по архивским податцима.) У употреби византиско-турскога метода, у управљању нишким митесарифликом, ниуколико нису, иза Великог Везира, изостали ни митесарифи Мидхат-паша и Абдураман-пашаз) и др., који су овим областима управљали

о материалном посрнућу, и разврату, у Нишу пише и С. Чилингиров (на пом м. с. 88). По С. Чалингирову (на пом. м. „салтанатђтђ е и у двата полне билђ толкава голбмђ прбађ 70-ихљ години, че хората отђ србдно со теловиг сж харчели по 80 дукати за едно облбкло на женитђ си“. — Мидхат паша, који је имао претензије да добро познаје становништво главних градова у своме вилајету, овако се изражавао о њима: „Ниш батакчлилар, искиг фодилар, пизрен мизеварлер“. — Т. Ст. Бурмов (на пом. м. с. 115) наводи да је Велики везир, Кибризли Мехмед паша (1860), имао за задатак да испита и народне жалбе противу владике Калиника.

1, Јов. Хаџи Васиљевић, Српски народ и турске реформе 1852 – 1860 (Браство ХУ).

2 По Белешкама Томе Кусаковића, Мидхат паша, чим је дошао у Ниш за митесарифа, г. 1861, издао је следећу наредбу:

„Да се строго пази, да лица, која долазе из Србије, и она која се враћају из Србије, никакву хвалу не преносе кроз народ о Србији. Кога власти ухвате да се огреши о ову наредбу, да се казни, и то први пут, са три лире;

други пут са пет дана затвора, а трећи пут, да га упуте њему“. — Зна се шта га чека. — Друга наредба Мидхат пашина била је, да се никако за учитеље

- > KN не примају страни поданици и пашапортлије него само доморотци. — Она

наредба је и раније постојала, још од 1850 г. С тога налазимо неке од учитеља, који су били из Србије родом, где су узимали турску путну исправу (Никола Бартулић и др.).