Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 387

од 1860 г. до ослобођења 1877 г., нити њихови муавини, велики бугарски дејци: Гаврил ефендија, Драган Цанков и др. Између осталога, као свуда на свом путу по српским земљама под Турцима, Велики Везир је, и у Нишу, дао пример државним властима: како треба третирати грчке владике, и хришћанском становништву показао: како се треба бунити против постојећег стања у цркви. А шта је радила многобројна бугарска пратња Великог везира, бугарска организација у Цариграду, скупо плаћени њени агенти у оним странама, и бугарска штампа, не би се данас лако могло ни резимирати.')

У то време, митрополит у Нишу био је Калиник. Он је био добар пастир и залагао се за своју паству, колико је могао. Познате су учишељ-Тасине песме Калинику, које су у Нишу певане. Митрополита Калиника и Бугари су ценили. Многи од њих и дописивали су се с њим, све док црквено питање није постало акутно. Међутим, поведена из Цариграда, и Бугарске, систематска кампања противу владика Грка, окомила је Бугаре и на нишкога митрополита Калиника. Инсинуацијама, и клеветама, против Калиника, почели су Бугари пунити своје листове и брошире.“) Велики Везир, док се још бавио у Нишу, сам је руководио кампању противу Калиника купљењем потписа на представци противу њега.) Привидно, због тога, што се огрешио о прописе Хатихумајуна, који јеу Нишкој Области држао само по називу, и о црквена правила, у односу на морално поведење, које треба да покаже сваки владика, Порта је, одмах, по повратку Великог Везира у Цариград, позвала тамо и Калиника на одговор, и ако је он био, мало пре тога времена, и дошао из Цариграда. Овако, 7) В. прим. 28. — Танасије-Таса Профиров, левантински Грк, био је

Мидхат паши у Нишу и Рушчуку десна рука. С њим ћемо се на више места срести.

2) Вешто, лукаво, као Бугари, њихови су људи и о Калинику многе неистине протурали и у српским листовима. Тако, београдски лист Видов-дан од г. 1862, у 35 свом броју, донео је један анимозан допис против Калиника; наиме, да је митрополит крив што је Велики везир, К'бризли Мехмед паша, 1860 г., отерао из Ниша у Цариград: Коцу Мумџију, Поп Танета и Поп Младена... Како је владика (1862) отишао у Лесковац, и тамо остао осам месеци; паша (Мидхат паша) навалио на нишке чорбаџије, да владику зовну натраг. „ -.Саветовали се о томе: Сотир Чохаџија, Петар Станковић, Хаџи Мита, Џора Коџабашија, Славко Калпакчија и од свештеника Виктор Хилендарски и Поп Прока... и владика се вратио у Ниш.

8) Браство ХУМ, с. 156.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 22