Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 359

Што се тиче главне, на овом месту, тезе, српске школе у Нишу, она се, као што смо већ видели, и даље нормално развијала, не пуштајући никоју другу поред себе. Због такве отпорности српске школе, и владика Виктор је помагао српске школе у својој епархији. Он је добро познавао моћ српске школе у својој епархији, и правилно је ценио љубав према српској школи, и онога дела нишкога грађанства, који је остао уз њега. Кад су му у Ексархији у Цариграду, 1872 г., препоручили, да у Ниш понесе неке бугарске књижице за тамошње школе „рекао је, да није нужно, будући у Нишу и околини има довољно српских књига за тамошње школе“,')

По себи се разуме да с таквим Викторовим држањем, бугарска организација није могла бити задовољна.)

Виктор је сачекао и ослобођење Ниша, 1877 г. И даље је остао на челу Нишке Епархије, све до свргнућа митропо-лита Михаила, г. 1881, са митрополитског положаја.)

Пирошска Област — Видели смо, какве су тешке прилике, за српску националну свест и српску просвету у Пироту, настале у почетку 1800 шездесетих година. У то доба су српску модерну наставу развијали учитељи Љирић и Ајдукоглин, који су били учили школу у Србији. Међутим, под реакцијом, која је, у овој области, настала од инспекције Великог везира, К'бризли Мехмед паше, 1869 г., за српско национално осећање, губе се трагови и наставника модерне српске наставе, која је, дотле, била потпуно овладала у Пироту. Као главни, п једини учитељи у Пироту, од 1860 г., јављају се Коста —

Виктору: „Св. Нишкњи сл отличава като свишценолачалникђ само когато сл вози вђ краснњи си паитонђ, а дЂлата му сж сљевемђ калугерскњ, кон помрчаватђ достолетето на Егзархижтж, колто маисторски лђже, че не му давали да собира духовно-то си даждје, когато тон напљлно сљвершено фанарготскњ: отдавна с сљбралф и си го е налистилђ вђ желбзнж-тж касж“ (АБСбр. ХИ, с. 190).

1) Савл Грујић, на пом. м. с. 67.

2) С. Чилингиров, на пом. м. с. 88—89. — Интересантно је, да С. Чилингиров, (на пом. м. с. 88) пише да је „бугарска“ школа у Нишу затворена ове, 1872 г., и да је замењена српском школом; и да признаје да: „Полека,

лека господствувашљ език става срђбски“ ; да „заблудата на населеннето, че Нишђ принадлежи ЕЉМЂ стара Сђрбиа се усилава свђки девљ“ и, „ДЂ да намђри бљогаршината опора 7“

Па како се ово слаже с тврђењем бугарских писаца, да је нишко бљлгарско паселенис, кашо единљ человекђ, прихватило Бугарски Ексархат и пригрлило бљлгаршину...!!

5) С. Чилингиров, на пом. м. с. 88.

NO 5