Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

340 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Коце — С. Глигоријовић и Паншелија — Поша — Панчић. Први је био родом из околине Трна, а други из пиротског села Бериловца. Изгледа, да су и. они били ученици Ћирића и Ајдукоглиног. Захваћен новом бујицом и у Пироту, Коста је, ради усавршавања за учитеља, неко време провео иу Софији, код Саве Филаретова. Оба ова учитеља предавали су из црквено-словенских књига. По повратку своме из Софије, Коста је почео уносити у школу и нешто нових бугарских уџбеника. Али, то је било Костино усиљавање. Јер се види, да је и даље писао српским језиком, помешаним с месним говором.)

При свем том, што су опште, индустриске и трговачке, прилике и у Пироту захтевале више дечје спреме, у просветном погледу, Костина је школа била много мање посећена но Потина, у којој се, углавноме, учило из црквено-словенских књига и српских уџбеника. — Познат нам је пропис, и то из 1867 г., Потиног ученика Ганче Велковића: Иђаниси рад да ТЕБЕ другн МУДН ЧИНЕ НЕ ЧНИННН Н тТН никоме а о ЖЕЛНША Да ТЕБЕ ДРУГИ модн чине чини но тн свакоме, .. Написалх танча келкокића 1567 апрамд 28емн у Пирота.)

Ова два учитеља су учитељевала, готово, до краја 1800 шездесетих година.

Докле се школе у Пироту овако развијале, дотле се црквено питање, све више, кретало у једном правцу: противу Патријаршије. На место митрополита Антима, кога је из Пирота дигао Велики везир, дошао је митрополит Софроније, Грк. И лично слаб човек, митрополит Софроније се, једва, одржао неколико година. Године 1869 дошао је за гатријар-

шиског митрополита, Паршеније „дебарлија““) Будући руски,

1) На Ускршњем Требнику, сам Коста написао је: „Оне книгу продао за петнаест гроша (34 петнавст гроша) на поп Ману џуннног 1865 ноемерна 198н коца Григорћкка учител пиротески“. (Влад. М. Николић, на пом. м. с. 18).

2) Влад. М. Николић (на пом. м. с. 21). Као што смо видели (ТУ одељак), не само даскал Коца, до краја свога учитељевања у Пироту, него и сав Пирот је, све своје ствари, писао на црквено-словенском и српском језику помешаним с месним говором (Влад. М. Николић, на пом. м. с. 108— 125)

8) Митрополит Партеније се презивао Зографски. Световно му је име и презиме Гавле Х. Василевић Зографски. Родио се у Галичнику 1820 г. Свршио је грчку теологију, и Духовну Академију у Русији. Год. 1859 Патријаршија га је посветила за кукушког митрополита. А г.1869 одредила га за нишавског митрополита, са седиштем у Пироту. Партеније је почео писати 1857 г. Први написи његови изишли су у Цариградском Вљстнику. Брзо је привукао